Коме се обраћао председник

Захтев председника Србије Бориса Тадића Влади Србије да предузме све потребне мере за заштиту социјално најугроженијег становништва од поскупљења хлеба, меса и неких других животних намирница, као и од евентуалног поскупљења електричне енергије, као да је збунио партнере његове Демократске странке у владајућој коалицији, али и у опозицији. Не због садржаја Тадићевог јавног апела влади коју води Војислав Коштуница него због самог начина обраћања. Тадић је, наиме, преко медија упутио поруку влади у којој више од половине места припада његовој Демократској странци, међу којима су и она која се непосредно баве проблемом сиромаштва у Србији.
„Као да се обраћа сам себи, јер, фигуративно, он је у тој влади”, каже Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије.

Многи се, наравно, са овом констатацијом неће сложити, уверени да је Тадићев апел проистекао из његове искрене бриге за најсиромашније грађане, али ће га неки сасвим сигурно окарактерисати као обичан политички маркетинг. Сад, да ли је реч баш о томе, да ли је у питању демагогија, или бисте рекли да је то легитиман потез политичара на државној функцији уочи председничких избора на којима планира да се кандидује или...

Цвијетин Миливојевић, директор ПР агенције „Прагма”, каже да можда има свега помало, али да је то прихватљиво и нормално све док нема злоупотребе функције. У овом случају је, наравно, нема, јер је председник само користио свој уставни положај који му дозвољава, или га обавезује, да утиче на стратешке одлуке владе, водећи рачуна о интересима грађана Србије, оцењује Миливојевић.

– Не видим ништа у томе лоше – овакав позив са становишта бирача ће сигурно бити позитивно оцењен. Мање је оних који ће рећи да је ово демагогија – сматра он.

Коалициони партнери ДС-а, на чијем је Тадић челу, утисак је, нису баш најсрећнији због оваквог његовог потеза. Андреја Младеновић, портпарол Демократске странке Србије, каже да питање шта је председник Тадић хтео да постигне овим апелом ипак треба упутити њему истичући да влада свакако покушава својим мерама, колико може, да утиче на збивања на тржишту (ради заштите најугроженијих грађана и контролисања инфлације).

– Док му је странка била у опозицији, то је имало неки политички смисао, али овако не знам шта је поента тог потеза, то треба њега питати – додаје Младеновић.

Не сумњајући у председникову искреност и подршку најугроженијима, Дубравка Филиповски, потпредседница Нове Србије, ипак је против начина на који је то урадио.

– Шта значи да председник државе преко медија позива владу да о томе брине? Зар му ресорни министар, који је био на листи ДС-а, и потпредседник владе, који је из ДС-а и који је недавно најавио оштрију борбу против сиромаштва, нису довољна гаранција да влада озбиљно ради на том проблему – каже Дубравка Филиповски.

Сузана Грубјешић, председница посланичке групе Г17 плус, блажа је према председнику Србије. Она његов апел доживљава као искрену бригу за сиромашне, указујући, међутим, да све институције треба да се потруде у решавању тог проблема. У Тадићевом потезу Сузана Грубјешић не види ништа необично. „Хтео је вероватно да појача своју поруку, зато се овим апелом заправо више обраћао јавности него својим министрима”, сматра она.

Жарко Обрадовић, из СПС-а, пак, није уверен у искрену бригу за сиромашне Бориса Тадића. „Има то сада другачији призвук, него у време претходне владе када су само кохабитирали. Тада би овакав апел био израз искрене бриге, а овако је, нажалост, обична демагогија”, каже он.

Да ова порука има суштински карактер, каже Обрадовић, влада би већ донела одлуку о забрани повећања цена неке робе широке потрошње или би у скупштини већ био законски предлог о смањењу пореза и акциза за неку робу...

Као илустрацију свог става, потпредседник социјалиста наводи случај неуспешне иницијативе за смањење ПДВ-а на опрему за бебе. „И ја сам то као посланик тражио, али су они те захтеве потпуно игнорисали и тек после апела патријарха Павла рекли су да ће размислити о тој могућности – али само размислити. Министар Цветковић је и рекао да од тога за сада неће бити ништа”, каже Обрадовић.

Указујући да је јако битно коначно раздвојити страначке од државних функција, Јелена Марковић, портпарол ДС-а, истиче да Борис Тадић, без обзира на то што су у Влади Србије и министри из његове странке, „има своју независност као председник Србије и легитимно право да владу подсећа или да на њу апелује за питања за која сматра да су од највећег државног интереса”.

– У том смислу, он је само апеловао на владу да направи листу приоритета на такав начин да заштита сиромашних буде на првом месту и да се окрене законским и практичним мерама којима би то могло да се спроведе с обзиром на то да председник такве механизме нема у својим рукама. Дакле, то није демагогија, него природна потреба некога ко долази из социјалдемократске странке, ко је социјалдемократа по опредељењу и коме је по природи ствари борба за сиромашне и социјалну правду примарни политички кредо – каже Јелена Марковић.

Ипак, зашто се обратио јавности, а не, рецимо, министрима из своје странке са којима има редовне консултације?

Такав начин размишљања је, према њеним речима, обесмишљавање положаја председника републике и било које државне институције, јер оне не треба да реагују преко посредника, пријатеља, страначких колега, него као институције.

И социолог Зоран Стојиљковић на исто питање одговара да „метод инокосних институција јесте да се реагује према грађанима, непосредно, и то је оно што ће свако легитимно користити, био то Тадић или неко трећи”.

– Он процењује неку реакцију грађана и онда, рецимо, упућује такву поруку. То јесте мало у зони политичког маркетинга, али јесте и нешто што је функција председника који треба да интервенише опомињуће или саветодавно у ситуацијама у којима процени да за то има озбиљан разлог. Управо та функција и треба да подразумева неког ко води рачуна о целини проблема, док министри имају ту могућност да се баве само логиком свог ресора – истиче он и наводи да је то „француски специјалитет”.

То да се председник обраћа грађанима као заштитник неких општих интереса, карактеристично је за Француску у којој су председници често водили политику која на неки начин коригује и критикује владу.

„То је специјализовао Де Гол, а Митеран је дуго био у таквим ситуацијама, на крају и Ширак. Тако су радили поготово ако је влада супарничке странке, али се коригујуће деловало и према сопственим владама – онда када се очекивао велики потрес или када је требало стабилизовати институције и нове парламентарне већине. Значи, сем подршке ваше странке и ваших гласача, вама треба и нешто тог мњења и по правилу и странци је на парламентарним изборима важно да има лидера који вуче рејтинг странке изнад онога што странка иначе има”, објашњава Зоран Стојиљковић.