Космички пројекат 16 земаља света

Јубилеј лета у космос Јурија Гагарина у новој години ће бити обележен на највишем нивоу – у орбити. За то се спрема 27. посада Међународне космичке станице у саставу Американке Кетрин Колмен, Италијана Паола Несполија и капетана МКС Руса Дмитрија Кондратјева. Већи део 2011. године, која је проглашена за Годину руске космонаутике они ће провести у орбити.


Лет првог космонаута на броду „Исток“ 1961. године трајао је 108 минута. На међународној станици истраживачи живе и раде скоро по пола године. Данас се димензије њиховог орбиталног космичког дома могу упоредити с фудбалским тереном. У састав лабораторијског комплекса улази 7 америчких и 5 руских модула, као и европски лабораторијски модул „Колумбус“ и јапански „Кибо“. Грандиозни орбитални пројекат, који је објединио у својој екипи истраживаче из 16 земаља света постао је један од најистакнутијих примера међународне сарадње.


Управљање летом МКС врши се из два центра: руског у подмосковском граду Корољову и америчког у Хјустону, у држави Тексас. У сваком центру се стално налазе стручњаци друге стране. У станици је већ боравило око 200 космонаута из разних земаља света.


Крајем прошле године Русија је предложила партнерима у истраживању у космосу да на бази МКС направе апарат за летове ван Земљине орбите. Идеја, која данас може изгледати фантастично, добила је међународну подршку, каже начелник Управе пилотских програма Роскосмоса Алексеј Краснов.


Ради се о томе што је свима интересантна оцена коришћења МКС с тачке гледишта монтажног полигона за нове космичке апарате. Они би могли да лете ван граница ниске Земљине орбите, да обаве одређену функцију и да се врате – или на Земљу или на исту станицу. Наши инжењери сматрају да овакав пројекат има права на живот, премда се налазимо на самом почетку пута.
 

Тако да за неколико година МКС сасвим лако може постати и монтажни погон за космичке апарате и главна космичка лука. Председници космичких агенција Русије, Канаде, Европе, Јапана и САД дошли су до закључка да нема техничких препрека за продужавање рока рада МКС до 2020. године.
 

Данас освајање космоса захтева интеграцију напора свих земља. Трка у свемиру је одавно завршена, тврди руководилац Роскосмоса Анатолиј Перминов.


Сад је потребна здрава конкуренција. Међутим, међународна сарадња стиче све веће димензије. У Токију, где је одржана последња конференција председника агенција водећих космичких држава новинар је поставио питање: да ли сте спремни да примите Кину на Међународну космчку станицу? Пре две године ово питање би изазвало збуњеност. Али сви руководиоци водећих космичких агенција, између осталих и ја, у име Русије, рекли смо: да, наравно да смо спремни да сарађујемо са сваком земљом која буде давала свој допринос развоју Међународне космичке станице. Сматрам да будућност озбиљних пројеката и напредак припадају само међународној сарадњи.


Космонаутику будућности представљају индустријски комплекси за добијање и прераду минералних сировина на небеским телима Сунчевог система. То су електроцентрале, које напајају како космичку индустрију, тако и Земљу. То су међународне космичке станице с вештачким екосистемима на којима ће моћи да живе људи, који управљају космичком производњом. И на крају – индустријска производња, измештена са Земље и очишћена, обновљена биосфера наше јединствене планете.  Будућност припада сарадњи.