Почетна страница > Новости
Укупан дефицит је скочио на више од 366 милиона КМ јер је Фонд ЗО, одлуком Владе РС, добио 80 милиона КМ са рачуна од приватизације за исплате плате у здравства. Фонд тај новац још није почео да враћа.
Највећи губиташ је Фонд ПИО са укупним дефицитом од 222,2 милиона марака, а само у 2009. су направили минус од 113,8 милиона марака. Иза њега је Фонд ЗО са губитком од 64,8 милиона КМ плус 80 милиона КМ невраћених на рачун од приватизације.
Фонд дечје заштите и Завод за запошљавање до краја 2008. нису били у дефициту, а у 2009. су завршили са губитком од скоро 20 милиона марака - Фонд дечје заштите 15,8 милиона и Завод за запошљавање 3,9 милиона КМ.
Стратегија санирања дефицита, који ће на крају ове године дефинитивно бити још већи, не постоји. Влада РС покушава да намакне више новца у фондове, наорочито у ПИО и ЗО, повећањем стопе пореза на доходак за два одсто и доприноса за 2,4 одсто. Овај намет ступа на снагу 1. фебруара 2011, а по којем би, по рачуници Министарства финансија, буџет „зарадио“ додатних 19 милиона КМ годишње.
Влада РС је покушала да растерети Фонд ПИО и са укидањем гарантованог основа за борачке пензије, али се под притиском Борачке организације у последњем тренутку предомислила и повукла из скупштинске процедуре измене Закона о ПИО. У образложењу тог закона је било наведено да хитно неусвајање значи проблеме у ликвидности Фонда ПИО. Недоследност у стратешким одлукама Влада је показала и са борачким додатком који предлогу буџета за 2011. није био предвиђен, а министар финансија је објаснио да је у сарадњи са БОРС у току ревизија свих борачких права и да ће након тога бити коначно регулисана њихова права. „Има толико злоупотреба у борачким правима. Не може неко ко је за време рата радио у војној кухињи у Бањалуци да прима борачки додатак. Настојаћемо да приоритет имају незапослени борци“, поручио је министар, да би само дан после прихватио амандман колега из своје странке, СНСД, и „узео“ 12 милиона КМ намењених Фонду ПИО за борачки додатак за 2011. годину.
Економска аналитичарка Светлана Ценић оцењује да ће се повећање стопе пореза и доприноса одразити у само првих неколико месеци 2011, а да ће након тога бити значајан пад. „У почетку ће плаћати они који и сада све уредно плаћају. Онда ће бити све теже у пословању, уследиће смањење плата, мање плате ће приказивати и они који то сада не раде, радници ће остајати без посла. То су искуства свих земаља које су у кризи повећале порезе и доприносе“, истиче она. Истовремено ће, каже, расти број сиромашних, незапослених, пензионера, а пара ће бити све мање.
Представник Удружења економиста СWОТ Саша Грабовац оцењује да је пре неколико година требало реформисати систем ПИО јер би сада било мање проблема и био би мањи дефицит Фонда ПИО. „Међутим, то су све политичке одлуке. Земље које су то урадиле на време, сада нису у оваквим проблемима. Ако желимо да кренемо напред, ми одмах морамо реформске законе да доносимо“, поручује Грабовац.
Све мање оптимизма
Председница Савеза синдиката РС Ранка Мишић није оптимиста и не верује да ће додатни намети бити довољни и за текуће функционисање фондова ПИО и ЗО. “Понављам као папагај и питам Владу зашто оптерећују привреду када у сивим токовима има 800 милиона марака. Нека пресеку барем део и пребаце у буџет”, поручује она, уверена да држава може увести максимално рестриктивне мере, али да оне ништа не почне обрачун са сивом економијом и криминалом.
Дефицити
Фонд - Укупан дефицит у 2009.
ПИО 222,2
ЗО 142,8
Дечје заштите 15,8
Завод за запошљавање 3,9
*сви износи су у милионима КМ
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Минус у фондовима већи од 366 милиона
25.12.2010. год.
Укупан дефицит је скочио на више од 366 милиона КМ јер је Фонд ЗО, одлуком Владе РС, добио 80 милиона КМ са рачуна од приватизације за исплате плате у здравства. Фонд тај новац још није почео да враћа.
Највећи губиташ је Фонд ПИО са укупним дефицитом од 222,2 милиона марака, а само у 2009. су направили минус од 113,8 милиона марака. Иза њега је Фонд ЗО са губитком од 64,8 милиона КМ плус 80 милиона КМ невраћених на рачун од приватизације.
Фонд дечје заштите и Завод за запошљавање до краја 2008. нису били у дефициту, а у 2009. су завршили са губитком од скоро 20 милиона марака - Фонд дечје заштите 15,8 милиона и Завод за запошљавање 3,9 милиона КМ.
Стратегија санирања дефицита, који ће на крају ове године дефинитивно бити још већи, не постоји. Влада РС покушава да намакне више новца у фондове, наорочито у ПИО и ЗО, повећањем стопе пореза на доходак за два одсто и доприноса за 2,4 одсто. Овај намет ступа на снагу 1. фебруара 2011, а по којем би, по рачуници Министарства финансија, буџет „зарадио“ додатних 19 милиона КМ годишње.
Влада РС је покушала да растерети Фонд ПИО и са укидањем гарантованог основа за борачке пензије, али се под притиском Борачке организације у последњем тренутку предомислила и повукла из скупштинске процедуре измене Закона о ПИО. У образложењу тог закона је било наведено да хитно неусвајање значи проблеме у ликвидности Фонда ПИО. Недоследност у стратешким одлукама Влада је показала и са борачким додатком који предлогу буџета за 2011. није био предвиђен, а министар финансија је објаснио да је у сарадњи са БОРС у току ревизија свих борачких права и да ће након тога бити коначно регулисана њихова права. „Има толико злоупотреба у борачким правима. Не може неко ко је за време рата радио у војној кухињи у Бањалуци да прима борачки додатак. Настојаћемо да приоритет имају незапослени борци“, поручио је министар, да би само дан после прихватио амандман колега из своје странке, СНСД, и „узео“ 12 милиона КМ намењених Фонду ПИО за борачки додатак за 2011. годину.
Економска аналитичарка Светлана Ценић оцењује да ће се повећање стопе пореза и доприноса одразити у само првих неколико месеци 2011, а да ће након тога бити значајан пад. „У почетку ће плаћати они који и сада све уредно плаћају. Онда ће бити све теже у пословању, уследиће смањење плата, мање плате ће приказивати и они који то сада не раде, радници ће остајати без посла. То су искуства свих земаља које су у кризи повећале порезе и доприносе“, истиче она. Истовремено ће, каже, расти број сиромашних, незапослених, пензионера, а пара ће бити све мање.
Представник Удружења економиста СWОТ Саша Грабовац оцењује да је пре неколико година требало реформисати систем ПИО јер би сада било мање проблема и био би мањи дефицит Фонда ПИО. „Међутим, то су све политичке одлуке. Земље које су то урадиле на време, сада нису у оваквим проблемима. Ако желимо да кренемо напред, ми одмах морамо реформске законе да доносимо“, поручује Грабовац.
Све мање оптимизма
Председница Савеза синдиката РС Ранка Мишић није оптимиста и не верује да ће додатни намети бити довољни и за текуће функционисање фондова ПИО и ЗО. “Понављам као папагај и питам Владу зашто оптерећују привреду када у сивим токовима има 800 милиона марака. Нека пресеку барем део и пребаце у буџет”, поручује она, уверена да држава може увести максимално рестриктивне мере, али да оне ништа не почне обрачун са сивом економијом и криминалом.
Дефицити
Фонд - Укупан дефицит у 2009.
ПИО 222,2
ЗО 142,8
Дечје заштите 15,8
Завод за запошљавање 3,9
*сви износи су у милионима КМ
- Извор
- Блиц
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »