Константинов корак ка Богу јединоме
Хеленизам је дао духовни терен за развој хришћанског учења које ће цар Константин Велики 313, године оснажити Миланским едиктом.
Многобоштво уступа место учењу о једном Богу, уобличава се веровање о бесмртности душе и спасењу, моралност је основа човековог живота...
Цар Константин Велики 313. године Миланским едиктом хришћанству даје равноправан положај са осталим религијама у Римском царству. Следи Васељенски сабор у Никеји на којем се, уз Константиново учешће, хришћанство заокружује и "чисти од јереси", па тако чини све моћнијим. И сам Константин, пред смрт 337. године, прима нову веру...
Али, ништа не бива тек тако. Пут до уобличења хришћанства трајао је вековима. Рад "Неки филозофски разлози прихватања хришћанства у позном Римском царству" на прошле недеље завршеном Међународном научном скупу "Ниш и Византија" изложила је др Слађана Ристић - Горгиев, доцент на Филозофском факултету у Нишу (Група филозофија).
- Захваљујући цару Константину, хришћани више нису били прогоњени и могли су, равноправно, као и други, да исповедају своју веру. Он је хришћанству дао значајну историјску и моралну подршку. Његовим чином је, условно, окончано једно вишевековно зрење идеје од политеизма (многобоштва) ка монотеизму (веровању у само једно бога) - каже доктор филозофских наука Слађана Ристић - Горгиев.
Разне филозофске идеје старе Грчке и Рима давале су могућност стварања новог
филозофског и религијског система, другачије синтезе тумачења света. Иако има духовну подлогу у хеленистичкој мисли, рано хришћанство је нова творевина која се изборила за опстанак на светској сцени идеја. Шта је, ипак, преузето од античких филозофа?
- Идеја о постојању једног Бога налази се већ код Платона, Аристотела и других. Хеленски су корени и идеје о бесмртности душе и спасењу. Хришћанство је примило и идеју о неопходности моралног и аскетског начина живота као пута досезања вечности. Постоји континуитет идеја, али их је требало саобразити духу нових времена. Очекивано, било је противника новог погледа на свет - наводи др Слађана Ристић - Горгиев.
Хришћанство је доносило и нешто апсолутно ново, али су неке хришћанске догме превазилазиле могућност људског поимања. Ту спадају, на пример, догме о безгрешном зачећу, Светој тројици, васкрсењу... Рационалног објашњења нема, али је то основ за јачање вере.
- Бог је један. Истина је једна. У мудрости је садржана вера, а у вери мудрост. Филозофија је мудрост о божанским и људским стварима и она своје откровење добија у хришћанству. Тако су говорили мислиоци, било као претходница, било као заговорници раног хришћанства. У историјском континуитету неке подударности су неминовне, као што неминовно неке идеје бивају одложене "у архив" - каже др Слађана Ристић - Горгиев.
Оно чине се филозофија вековима бавила, кроз хришћанство је добило нову форму и нову снагу. Цар Константин Велики је филозофију "саамо" преточио у политику, хришћанима дао право на веру и... то његово дело траје до данас.
- Извор
- narodne.mediaonweb.org
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »