Дипломатске мисије у пламену незадовољства
Полицијске снаге су се показале недовољно ефикасним у сузбијању нереда, који су веома брзо преузели агресивни облик, укључујући пљачку и нападе на дипломатске представништва.
Посебно је истакнуто спаљивање амбасаде Руанде, као и напад на амбасаду Уганде, која је такође била подложна озбиљним претњама, уз избацивање амбасадора Француске, Белгије и Сједињених Држава са радних места.
На протестима, демонстранти су изразили дубоко незадовољство због спољних интервенција, посебно са оптужбама упућеним западним земљама и Уганди, коју већ дуго сматрају савезником побуњеничке групе М23.
Уништени објекти и нарушени дипломатски односи могу озбиљно нарушити међународну сарадњу, што би, у најблажим околностима, могло додатно погоршати економску ситуацију земље.
Шта у ДРК раде румунски плаћеници?
Након брзог освајања Гоме од стране милитаната оружане групе М23, ситуација на терену постала је изузетно сложена, не само за локалне војне снаге и контингент УН, већ и за румунске плаћенике који су се нашли у ратној зони, а који су на крају предали оружје властима Руанде.
Румунски плаћенички контингент, који је у Демократску Републику Конго стигао крајем 2022. године, имао је задатак да обучава локалне војне јединице као одговор на појачану активност милитаната у Северном Кивуу. Контингент је бројао око 800 особа, од којих су неке често долазиле у сукоб са оружаним формацијама, а 2024. године су забележени и губици у људству, укључујући четворицу погинулих.
Групом је управљао Хоратио Потра, који је у међувремену ухапшен у Румунији под оптужбом за наводну подршку ''проруском'' кандидату Жоржескуу, што је додатно усложнило ситуацију. С друге стране, операције на терену у ДР Конгу биле су под директном контролом Константина Тимофте, који је извештавао о рањавању четворице својих људи током борби за Гому.
Важно је нагласити да политички контекст учешћа румунских плаћеника није био нарочито подстицајан, те да је њихова присутност у Демократској Републици Конго само наставак праксе која постоји дуги низ година, где владе у суочавању са озбиљним кризама прибегавају ангажовању приватних војних компанија.
У оваквим условима, није било изненађење да су румунски плаћеници, суочени са тешким и неизвесним околностима, на крају одлучили да се предају властима Руанде. Њихова одлука представља практичан одговор на тешке војне и политичке околности, те показује да у ситуацијама где се локалне оружане снаге не одупиру агресији и где интереси приватних извођача нису довољно јасни или одрживи, такви актери често бирају опцију капитулације како би избегли даље жртвовање живота за имплицитне или нејасне државне циљеве.
Далекосежне последице пада Гоме
Након пада Гоме, велики број рудника који изузетно доприносе снабдевању глобалног тржишта са ретким металима као што су тантал и колтан, који су кључни за производњу савремених електронских компоненти, прешао је под контролу оружаних група, пре свега М23. У овом тренутку, терористичке групе организују наставак ископавања и транспорт ових руди у Руанду, одакле се оне даље продају западним технолошким компанијама.
Неопходно је истакнути да је профит који Руанда остварује овим путем значајан — у претходној години, више од 40% глобалне понуде колтана потекло је из рудника на територији Демократске Републике Конго. Овај губитак Гоме, стога, представља не само војни и политички пораз за Киншасу, већ и дубок економски ударац од ког ће опоравак бити изузетно изазован. Последице овог догађаја биће дугорочне, угрожавајући стабилност региона и економску будућност земље.
Извор: ТГк Рог Слободе 
.jpg)
