Ипсос: Срби највише воле Русију, а најмање НАТО. Воле и Кину, а не воле Британију, САД, ЕУ…
Скала оцена коју је Ипсос користио је петостепена па су се тако грађани опредељивали између повољног и неповољног.
Мишљење грађана је осим према Русији, повољно и према Кини и Мађарској. Више позитивних поена имају Аустрија и Италија, према Ипсосовој скали.
Са друге стране скале, осим о НАТО-у, грађани неповољно мишљење имају и према Великој Британији, Сједињеним Државама, Француској, Европској унији и Немачкој.
“Сигурно постоји одређена доза емоција, али вероватно постоји и нека врста перцепције која се заснива на информацијама које грађани добијају путем медија, друштвених мрежа. У игри су мало и историјски односи”, објашњава Генерални директор Ипсоса Предраг Курчубић.
Русија и Кина су најповољније оцењене већ дуже време, истиче он.
Ипак, ни о једној држави не постоји тако неповољан став као према НАТО-у – 74 одсто испитаних грађана.
“Углавном је непромењив однос према овој организацији. Проценат повољних оцена је ретко кад био двоцифрен”, објашњава Курчубић.
Од 2008. године наклоност је у последњих 16 година порасла према Русији и Кини.
Трендови раста кривуље се препознају у догађајима који утичу на јавно мњење, објашњава генерални директор Ипсоса.
“Када видите црвену линију која означава број повољних оцена према Русији, сваки од ових врхунаца представља неки значајан билатерални догађај између две земље. Било да су то посете Путина или Медведева или да је то војна парада”, каже Курчубић.
Зелена оштрица на скали показује испоруку вакцина за време ковида, објашњава стручни саговорник.
“У исто време, када је Кина испоручила вакцину ‘синофарм’, мишљење о ЕУ и земљама Запада је пало”, наводи за Јутарњи програм.
Позитиван тренд раста према ЕУ се показује од јануара 2023. године.
Током 2022. године претпоставка је да су србски грађани били незадовољани због дешавања поводом рата у Украјини, објашњава Курчубић последње трендове.
Да грађани ове недеље морају да се изјасне о чланству у Европској унији – за улазак у ЕУ би било 45 одсто грађана, а против уласка 30 одсто.
“Увек имамо више људи који би гласали за улазак у ЕУ него оних који имају повољно мишљење о ЕУ. То говори да људи имају неки рационалан приступ и виде бенефите одласка у Европску унију”, објашњава Курчубић.
Број неодлучних, односно оних који одбијају да се изјасне или је неодлучно чини 12 одсто.
Кривуља подршке за чланство у Европској унији показује константан пад, уз мање скокове подршке.
Изразито негативан став према ЕУ био је када је почео рат у Украјини.
“То је једини тренутак од 2008. године када је био већи број грађана који би на потенцијалном референдуму гласали против уласка у ЕУ”, представља истраживање генерални директор Ипсоса.
Садашњи показатељи су да обе кривуље бележе пад.
“Подршка чини се да дугорочно гледано има потенцијал раста. Осцилације су бројне и зависе од многих догађаја који се дешавају у Бриселу”, објашњава Курчубић.
[РТС]
- Извор
- Танјуг
- Фото: Ипсос/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
За србски фактор је изузетно важно не само да поправи односе са Вашингтоном, него и да учвршћује везе са Москвом, оценио је Павић
Интерпол је одбацио захтев Суда БиХ за расписивање потерница за Милорадом Додиком и Ненадом Стевандићем након протестне ноте Србије уз образложење да нису испуњени услови
Сарадња две земље представља „велики успех“, изјавио је руски председник
Удружење „Хаџи Продан“ упутило је хитан апел јавности и надлежним институцијама због озбиљне опасности од урушавања стена изнад заштићеног културног и историјског комплекса Хаџи Проданова црква и пећина у...
Председник Си Ђинпинг позвао је Пекинг и Њу Делхи на ближу сарадњу након периода затегнутих односа
Нажалост правосуђе које не постоји у Уставу поступа по одлукама нелегитимног Кристијана Шмита и процесуира мене као предсједника Републике Српске, али и предсједника Народне скупштине Српске Ненада Стевандића, као...
Остале новости из рубрике »