Руси у СБ УН: Трибунал осуђивао, али и убијао само Србе. Што пре окончати ту срамоту! Ослободити Младића!

Господине председавајући,

Пажљиво смо се упознали са редовним полугодишњим извештајима председника и тужиоца Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале (РМ; Механизам).

Документи су опсежни, са много страница, али оно што је најважније у њима и даље недостаје. Не постоји целовито виђење како спровести упутства Савета, који је РМ успоставио као компактну и наглашено привремену структура, чија величина и број запослених се морају смањивати.

Уместо тога, у извештају смо пронашли чудну изјаву да је РМ наводно добио истински резидуалан карактер тек 2023. године. Принуђени смо да вас још једном подсетимо да је Савет пре скоро 15 година успоставио РМ управо као резидуални механизам. Поставља се питање: да ли то значи да је РМ последњих 15 година суштински саботирао налоге Савета? По нашем мишљењу, управо то је довело до тога да Механизам сада наставља да постоји са сувише бројним особљем и огромним буџетом.

Финансијска и кадровска смањења споменута у последњем извештају су, наравно, кораци у правом смеру. Међутим, њихов обим у овој фази је потпуно недовољан. Такве „тачкасте“ промене у суштини не мењају ништа и представљају „кап у мору“. Давно постоји потреба за дубоким преиспитивањем ситуације са РМ, са фокусом на његово што брже затварање и пренос преосталих функција.

У позадини потпуно опустеле „судске корпе“, наставак постојања РМ у садашњем облику и са буџетом од преко 60 милиона америчких долара може се назвати само апсурдним. Већ смо говорили и поново подсећамо да се Међународни суд правде, који је тренутно буквално затрпан тужбама, али и захтевима за саветодавна мишљења, носи са буџетом упола мањим од буџета Механизма.

Наш став у вези са наследницима преосталих функција након затварања РМ је добро познат. Верујемо да ће се национални правосудни органи добро носити са задацима као што су решавање случајева „непоштовања правде“, заштита жртава и сведока и надгледање извршења казни. Одређене функције, на пример, пружање техничке помоћи националним истражним органима, могле би да преузму специјализоване јединице из система УН.

Надамо се да ће будући извештај генералног секретара УН садржати управо ове опције – разумне и у пракси оствариве. Позивамо вас да не трошите ограничење од 8.500 речи на описивање опција које су очигледно неизводљиве, укључујући оне које су већ поменуте у стратегији смањења РМ и које су више пута оштро критиковане. То укључује успостављање неке врсте „омнибус“ резидуалног механизма за све ad hoc трибунале. Подсећамо да инструкције Савета подразумевају затварање РМ, а не његову замену новим структурама. Не може бити речи о преношењу функција Механизма на такозвани Међународни кривични суд. Ова исполитизована структура, огрезла у корупцији, нема никакве везе са УН или спровођењем правде.

Посебно ћемо се задржати на покушајима да се велича „наслеђе“ РМ и његовог претходника – Међународног трибунала за бившу Југославију (МКТЈ). Хајде да објаснимо шта подразумевамо под тим термином – „наслеђе“.

У МКТЈ су постојале су две главне категорије суђења.

Прва – против Срба, чисто осуђујућа. Искоришћено је апсолутно све, било какве повреде процедуре, лажни докази. Ако су постојале необориве сумње у бази доказа, посебно у погледу постојања злочиначке намере, тада су у помоћ притицале унапред планиране авантуристичке иновације које су измислиле судије овог трибунала, укључујући псеудо-правну конструкцију „заједничког злочиначког подухвата.”

Друга категорија предмета – за несрбе, чисто ослобађајућа. У оквиру њих, МКТЈ је успешно „гурнуо под тепих” зверства правих главосеча Насера ​​Орића, Анте Готовине, Рамуша Харадинаја и сличних. Приштински судија Даница Маринковић је наглашавала да има документоване доказе о бруталним злочинима Ослободилачке војске Косова, али МКТЈ томе није придао значај.

Зачудо, случајеви монструозних аката читавог низа фигураната из редова бивших лидера тзв. Косова, којима је требало да се бави МКТЈ, сада из неког разлога разматрају друге структуре. Већ на основу овога може се закључити да МКТЈ није успео у задатку који му је још 1993. године у Резолуцији 827 доделио Савет безбедности УН, а то је „кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије” по принципу индивидуалне кривичне одговорности, односно не узимајући у обзир ком народу или етничкој групи они припадају.

Очигледну пристрасност у такозваном „правосуђу” МКТЈ потврђује једноставна статистика. Срби су добили 904 године затвора, Хрвати – 171 годину, косовски Албанци – 19 година. Пропорционално, осуђени Срби су чинили 85%, Хрвати – 12%, Босанци – 3%. Отворено пристрасни, неправедни правни поступци управо и јесу „наслеђе“ МКТЈ и РМ. И треба ли се онда чудити што њихове одлуке не уживају ауторитет ни у једној земљи региона, што се јасно види из извештаја тужиоца РМ.

Иначе, сведоци на суђењима из несрпске, „чисто ослобађајуће“ категорије редовно су убијани или застрашивани да промене исказ. На сва питања наше делегације о том безакоњу, функционери МКТЈ су једноставно слегали раменима, рекавши ми немамо начина да их заштитимо. Зато, када видимо извештаје РМ који величају важност заштите сведока, подсећамо се да су они којима је заштита заиста била потребна већ мртви. И то је такође „наслеђе“ МКТЈ и РМ.

Убијани су и оптужени Срби. Неки – приликом хапшења, други – у притвору. Покушаји да се такви случајеви представе као наводна „самоубиства“ не издржавају критику.

Господине председавајући,

Прошло је више од 30 година од стварања МКТЈ. Позивамо вас да коначно окренете страницу са његовим срамним „наслеђем“ и пренесете све функције и његове, и његовог наследника у лицу РМ на национална правосуђа.

Посебну пажњу заслужује питање најбржег преношења функције надзора извршења казни на државе чије су националности осуђени. Њено извршавање од стране Механизма се не може назвати задовољавајућом. Државе у којима се казне извршавају настављају да игноришу чак и Минимална стандардна правила УН за третман затвореника (Правила Нелсона Манделе), која су изричито прописана у резолуцији о РМ.

Изузетно смо забринути и због здравственог стања србског генерала Ратка Младића, који се налази у притворској јединици УН у Хагу. Он буквално балансира на ивици живота и смрти. Стање Младића је, према речима родбине и адвоката, изузетно тешко, тешко концентрише пажњу и одржава разговор, већину времена проводи у полусну, прети му ампутација ноге, што је избегнуто само захваљујући интервенција србских лекара. Подржавамо адвокате и чланове породице Ратка Младића у наставку борбе за његово право на живот и медицинску помоћ. Отворено нехуманом сматрамо одлуку коју је донео 10. маја председник Механизма о одбијању захтева да Младић буде превремено пуштен на слободу из хуманитарних разлога или да му се омогући да одслужи преостали рок у Србији.

Наглашавамо да је однос РМ према Ратку Младићу у оштром контрасту са приступом у случају Фелисијена Кабуге. Тамо је Механизам узео у обзир околности здравственог стања окривљеног, замрзавајући поступак и приступајући разматрању његовог пуштања из притвора из здравствених разлога.

Позивамо Механизам да коначно донесе одлуку о пребацивању генерала на издржавање казне у Србију. У супротном, ако се догађаји развију по негативном сценарију, сва одговорност за то ће пасти на Механизам и његово руководство.

У закључку, желимо да истакнемо да међународна заједница не може себи да приушти да годишње троши 60 милиона долара на судски механизам у којем нема суђења. Савет мора да донесе одговорну одлуку и преусмери ова средства у достојније сврхе.

Поред тога, желимо да приметимо следеће. У данашњим иступањима чланова Савета приметили смо да један број држава чланица даје изјаве о неприхватљивости прекрајања историје и величања злочинаца. Надамо се да је тај став принципијелан и доследан и да ће се примењивати, на пример, у односу на прекрајање историје Другог светског рата и величање нациста, као и оних који су са њима сарађивали, онако како је пресудио Међународни трибунал у Нирнбергу.

Хвала.


[УН МИСИЈА РФ] [БРАТСТВО]