100 година руског храма у Београду се обележава уз учешће митрополита Волоколамског Антонија

 Поповић је на отварању конференције “100 година Светотројичног храма Подворја Руске православне цркве у Београду” навео да је тај храм уједно и доказ да заједничка историја, вера и традиција Србије и Русије не само да опстају, већ све више напредују.

“Овај Храм је не само светионик вере и духовности, већ и симбол историјске сарадње и нераскидиве везе србског и руског народа”, казао је Поповић подсећајући да је изграђен 1924. године као одговор, како каже, на страдање руске емиграције која се настанила у тадашњој Краљевина СХС.

Поповић је указао да та величанствена грађевина не би постојала без несебичне помоћи србског народа и подсетио да је прва Литургија служена већ исте године када је изграђен на празник Мале Госпојине.

Подсетио је да је 1920. године у Краљевину СХС стигло више десетина хиљада Руса које је краљ Александар Карађорђевић прихватио као свој народ.

“Подршка није била само политичка, он је у духу истинске братске духовности помогао и изградњу овог храма који је постао не само духовни, већ и политички центар руске заједнице у Београду. Све то је и доказ да у историји не постоје две ближе цркве од српске и руске”, казао је.
Поповић наводи да је духовна веза два народа била укорењена у историјској и културној традицији те да о томе сведочи и мудрост Петра Цетињског: “Моли се Богу и држи се Русије”.

“Ова порука није била само духовна, већ и политичка. И данас, као и пре век и по, остаје путоказ за све нас. Данас као и пре 100 година Србија остаје поносна на своје историјско братство, али и политичке односе са Русијом. Овај однос је данас можда и чвршћи и јачи него икада пре захваљујући председницима Србије и Русије Александру Вучићу и Владимиру Путину. Уз њихово лидерство односи две државе су последњих година значајно унапређени, као и сарадња на свим пољима, од економије и енергетике, до културе и образовања”, казао је Поповић.

Како каже, Вучић и Путин заједно су показали како треба изградити односе засноване на братској солидарноисти и међусобном поштовању чему у прилог говори и то да Србија одбија да уводи санкције Русији водећи се паролом да не може брат брату да уводи санкције.

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко казао је да Србија и Русија имају богату и важну историју те да су свеукупни односи и везе између два народа одржавани и у најтежим временима.

Боцан-Харченко наводи да је руски храм у Београд део основе и ступца сарадње србског и руског народа.

“Храм је имао огромну улогу у тешким временима Србије”, казао је Боцан-Харченко додајући да је у храму пружана подршка Србији и по неким од најтежих питања међу којима је и Косово и Метохија.

“То је веома важно и за нас и за Србију и за наше односе и заједничку будућност”, поручио је руски амбасадор и додао да данас тај Храм и даље представља прибежиште и оно место где се консултује руски свет, дијаспора која је остала да живи у Београду, а где могу да развијају циљеве духовне и државне.

Старешина Подворја Руске православне цркве у Србији отац Виталиј Тарасјев казао је да се у руском Храму у Београду свакодневно служи Литургија наводећи да ни у једном периоду у историји тај обичај и традиција нису били нарушени.

Викар патријарха србског епископ јегарски Нектарије навео је да србски народ, као и србска црква нису никада заборавили братску љубав руских владара и цркве.

Наводи да је руски Храм постао уточиште за избегле и место где су се молили за себе, своје ближње, али и за своју државу.

“Храм је настао из молитвеног плача руског народа за отаџбином”, казао је епископ Нектарије и најавио да ће у недељу, 17. новембра, патријарх Српске православне цркве Порфирије служити свету Литургију у Светотројичном храму Подворја Руске православне цркве.

Руски митрополит Антоније: Две сестринске цркве везују најтоплији односи
Митрополит волоколамски Антоније који у име патријарха руског Кирила борави у главном граду Србије поводом 100 година Светотројичног храма Подворја Руске православне цркве у Београду, поручио је да је тај храм мост који уједињује две сестринске цркве које везују најтоплији односи.
Митрополит Антоније је у изјави новинарима казао да му је част што је данас у Београду где се обележава један век од изградње руског храма у којем су Руси који су током историје били принуђени да напусте своју земљу пронашли уточиште и место да се моле Богу на свом језику.

“Руси који су били приморани да остану далеко од својих блиских овде су нашли уточиште, прихваћени су у Србији са љубављу и добили могућност да изграде свој храм где могу да се моле на свом језику. Овај храм је мост који сједињује две сестринске цркве, које везују најтоплији односи”, казао је.

Митрополит је додао да су односи Српске православне цркве и Руске православне цркве остали до данас такви те да верује да ће обележавање 100 година руског храма у Београду наредних дана дати велики допринос за учвршћивање односа два народа, државе и цркве.

* * *

Међународна научна конференција под називом „100 година Светотројичког храма Подворја Руске православне цркве у Београду и везе са Србском православном црквом” одржана је у петак, 15. новембра 2024. године, у Палати Србија у Београду, под окриљем кабинета министра без портфеља задуженог за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству др Ненада Поповића.

Присутнима се обратио изасланик Његове Светости Патријарха србског Господина Порфирија, викарни Епископ јегарски и изабрани Епископ лондонски и великобританско-ирски Господин Нектарије. Поздравно слово Епископа Нектарија преносимо вам у целости:

Високопреосвећени владико Антоније, уважени представници Руске Православне Цркве и народа, часно свештенство и преподобно монаштво, поштовани учесници конференције, браћо и сестре у Христу, Благословом Његове Светости Патријарха србског Г. Порфирија, припала ми је радост и част да овом многоуваженом скупу упутим поздравно слово и пренесем благослов Његове Светости поводом обиљежавања 100-годишњице постојања Свето-Тројичног храма Подворја Руске Православне Цркве у Београду.

Србски народ, као и наша света Црква, нису никада заборавили братску љубав руских владара и сестринске Руске Цркве кроз вијекове наше страдалне историје. Многи су примјери. Тако су, слободно можемо рећи, богослужбене књиге и помоћ из Русије очували Православље код Срба под Османлијама и Хабзбурзима. Тај дуг љубави и оданости према једновјерној браћи, наш народ је скромно одужио даривањем земљишта за изградњу овог храма, чији су темељи освећени пре тачно једног вијека, 1924. године, по благослову блаженопочившег Патријарха србског Димитрија, а према грађевинским решењима руског архитекте Валерија Сташевског. Тада, у бурним годинама након Октобарске револуције, овај храм постао је уточиште и духовни дом за све Русе, избјегле пред бољшевичким прогоном, мејсто у којем су се окупљали и приносили молитве за своју „многострадалну державу Расију.“

Овај храм је изникао из молитвеног плача руског народа за отаџбином, али и као свједочанство подршке Српске Православне Цркве у тим тешким временима. Тако је Подворје постало симбол братске љубави, а Свето-Тројични храм — свјетионик који већ читав вијек свједочи о духовној повезаности наше двије Цркве и наша два народа.

Данас, сто година од почетка изградње Свето-Тројичног храма, захваљујући великом труду свештенства и подршци вијерног народа, руско Подворје у срцу Београда наставља своју мисију служења као живи споменик братства и узајамне подршке. Овом приликом преносим благослов Његове светости Патријарха србског г. Порфирија, чија је жеља да ова конференција буде надахнуће да продубимо наше разумијевање узајамне повезаности, да оснажимо наше духовне везе и очувамо наслијеђе које нам је повјерено. Нека Господ својом милошћу и даље укрепљује, штити и благосиља наше народе и Цркве, да и у годинама које су пред нама заједно свједочимо вјеру и љубав према Богу и једни према другима.

Драги владико Антоније, поштовани учесници научног скупа, нека нас молитве Светог Патријарха руског Тихона, свих србских и руских новомученика, оснаже у заједничкој вјери и љубави, као што су у минулим временима чувале наше претке.

У уводном излагању присутнима су се обратили министар др Ненад Поповић, амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан-Харченко и старешина Подворја Руске православне цркве у Србији отац Виталиј Тарасјев. Отац Виталије је нагласио да као старешина Светотројичиног храма има част да учествује у обележавању великог и значајног јубилеја, сто година постојања руске цркве у Београду.

„Овом приликом бих на првом месту хтео да се захвалим министру г. Поповићу што је прихватио да учествује у овом значајном јубилеју и што је прихватио да организује једнодневну научно-теолошку конференцију на којој ће предавачи говорити о историји Руске Цркве и односу са Србском Православном Црквом, тј. историјату Светототројичког храма, што ће нама свима бита основа за наш будући живот и подвиг у Православној Цркви“, рекао је отац Тарасјев и нагласио да се у Храму Свете Тројице на Ташмајдану свакодневно служе Литургије.

Подсећамо, поводом сто година постојања Светотројичиног храма у Београду Патријарх србски Порфирије служиће свету Литургију у храму Свете Тројице на Ташмајдану. Том приликом освешћаће и фрескопис који је ове године завршен.

За време конференције одржане су две панел дискусије на којима учествују угледни србски и руски научници и интелектуалци, као и митрополит Руске православне цркве волоколамски Антоније, председник Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије, протојереј – ставрофор мр Јован Милановић, протојереј – ставрофор др Дарко Ђого.

 [ТВ ХРАМ]