Porodično nasilje i dalje veliki problem u Srbiji

28.10.2024. год.

Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju nasilje, a neke čak veruju i da je takav "tretman" - normalan.

Činioci za ovakav stav su duboko ukorenjeni u složenim društvenim, psihološkim, ekonomskim i pravnim faktorima, koji podržavaju kontinuitet nasilja, čineći da žrtve ostaju zarobljene u začaranom krugu.

Jedan od glavnih razloga neprijavljivanja nasilja je nedostatak poverenja u pravosudni sistem, a sami sudski postupci mogu biti neizvesni, dugotrajni i skupi, dok su izrečene kazne često nedovoljne da postignu preventivnu i represivnu svrhu. U praksi se neretko očekuje i dokazivanje ponovljenih činova nasilja kako bi se slučaj razmotrio ozbiljno. Takođe, nedovoljna težina se daje psihološkom nasilju, koje često ni od strane same žrtve nije prepoznato. Neprepoznavanje nasilja je drugi ključan činilac - dugotrajno psihološko nasilje u vidu manipulacije osećanjima može kod žrtve izazvati osećaj krivice, pa bi žrtva poverovala da je takvo postupanje - zaslužila.

Mnogi ljudi, a posebno žene, ostaju u nestabilnim odnosima, praćenim nasiljem, samo zbog ekonomske zavisnosti, straha za svoju egzistenciju i budućnost dece.

Takođe, žrtve često imaju I strah od osude okoline, smatrajući da će procesuiranjem nasilnika biti obeležene, osramoćene i izolovane, dok tradicionalne društvene norme sugerišu da je uloga žene da „očuva mir“ u porodici. Stupanjem na snagu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, statistika prijavljenih slučajeva pokazuje znatan pomak - broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici je značajno porastao, regulisane su hitne mere zaštite i koordinacija između institucija, što je sveukupno dovelo do smanjenja stope smrtnosti kao posledice nasilja.

U svakom slučaju, potrebne su reforme koje će omogućiti bolje procesuiranje prijava i zaštitu žrtava. Poželjno je uvesti programe prevencije nasilja u domaći obrazovni sistem, a iznad svega, neophodno je i kontinuirano raditi na opštem podizanju svesti.

Sve ovo zahteva balasiran pristup nadležnih i institucija, obezbeđujući odgovarajuće mehanizme prevencije kako bi se izbegla zloupotreba ovih zakonskih odredbi.

Aleksandra Arsić

(advokatica i doktorand prava)

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Хроника специјалне војне операције

за 28.10.2024.

Објављен Трампов нови план за Украјину

Бивши председник жели да САД не играју никакву улогу у гаранцији мира између Москве и Кијева, према једном од његових саветника.

Зоран Томашевић: Кад ваља следити пример Европе

Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме...

рузијска про-западна председница позива на масовне протесте

Саломе Зурабишвили изјавила је да не признаје резултате парламентарних избора одржаних у суботу, за које је оптужила Русију.

Кршљанин: Грузијски сан побеђује упркос арлаукању са Запада

Убедљива победа патриотске странке „Грузијски сан“ је још један доказ да се свет мења и да и мале земље могу обновити свој суверенитет и после дуге и фаталне колонијалне...