Сергеј Рјабков: БРИКС је окренут светској већини. Србији предлажемо статус државе-партнера

О изолацији Русије могу да говоре само они који се баве дезинформисањем међународног јавног мњења. Последњих година на Западу се учврстило мишљење да се Русија интензивно бави пропагандом и дезинформацијама. Међутим, ми све представљамо онаквим какво јесте. О изолацији Русије није се могло говорити ни 24. фебруара 2022. године, кад је почела специјална војна операција, а камоли сада – каже у разговору за „Политику” Сергеј Рјабков, заменик министра иностраних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова. Предстојећи самит БРИКС-а у Казању окупиће, на позив председника Владимира Путина, импресиван број светских лидера, па се заиста тешко може говорити о томе да је Москва изолована на међународној сцени.

„Од 22. до 24. октобра 2024. године у Казању ће се окупити више од 30 светских лидера и представника низа међународних организација. Биће вођени веома интензивни разговори о кључним тачкама дневног реда и, наравно, одржани билатерални састанци. Тврдња да је Русија у некој врсти изолације на савести је оних који шире такве гласине, ако савести имају. Те гласине уопште не одговарају стварности”, поручује Сергеј Рјабков у интервјуу који смо радили путем видео-линка, захваљујући љубазности амбасаде Русије.

На Западу тврде да је Русија усамљена на светској сцени, да су сви савезници уз Кијев. Међутим, испоставља се да ће већи део света, и по броју становника и по територији, бити присутан у Казању.

Бројке говоре саме за себе. Велику пажњу посвећујемо проучавању динамике економског развоја земаља БРИКС-а. Показатељи су високи – виши него на Западу. Удео у глобалном БДП-у по паритету куповне моћи достиже скоро 40 одсто. Али, није реч само о томе: БРИКС представља асоцијацију држава вођених заједничким вредностима. То подразумева, између осталог, међусобно уважавање, безусловно поштовање националног суверенитета, признавање способности сваке земље да изабере сопствени пут, као и потпуно одбацивање покушаја диктатуре и притисака. Ова организација је већ стекла углед. Уверен сам да ће после Казања БРИКС послати светској већини важне сигнале у вези с формирањем нове конструктивне агенде.

Србија има много пријатеља у БРИКС-у који поштују њен суверенитет и територијални интегритет. Какве су могућности за сарадњу?

Надам се да ће у Казању бити донета одлука јасна за светску већину – одлука о увођењу категорије држава-партнера. БРИКС се до сада развијао као организација која се постепено ширила, али која је истовремено практиковала формате „Аутрич” и БРИКС плус. Да појасним: „Аутрич” подразумева блиско суседство: на пример, када је председавала Јужна Африка, она је позивала углавном афричке земље. А БРИКС плус значи придруживање држава из других региона, између осталог и по принципу координационе улоге које те државе имају у истоврсним мултилатералним структурама. Сада желимо да отворимо врата БРИКС-а земљама које су заинтересоване за продубљену сарадњу у сферама занимљивим за њих, како би могле да узму максимално учешће у ефективном раду. Србија је, наравно, као један од наших најпоузданијих партнера у Европи, на Балкану, као традиционално пријатељска земља која је с Русијом повезана многим нитима у разним областима, међу онима који су нам добродошли као партнери. Међутим, БРИКС подразумева поштовање сувереног избора. Ми никога ни на шта не приморавамо, иако нам је у интересу да се динамика приближавања БРИКС-у настави.

Осим Турске, Србија је једина земља у Европи која има такву могућност и тако блиско партнерство са земљама БРИКС-а.

О пријему нових чланова у пуном смислу те речи током ове године сада нема говора. Од 1. јануара 2024. године број чланица БРИКС-а се скоро удвостручио, а оне чланице које су се тек придружиле још се нису у потпуности акомодирале. Није лако комбиновати даље проширење и ефикасност на делу. Не покушавам да „шортујем” и да смањим интересовање за приближавање БРИКС-у, већ једноставно говорим о стварном стању. Поштујемо жељу Турске да се придружи БРИКС-у и драго нам је што ће председник Ердоган доћи у Казањ. Наставићемо детаљне разговоре с нашим турским колегама и, наравно, унутар БРИКС-а, о томе како да приступимо дугачкој листи земаља које су изразиле жељу да се придруже.

Како оцењујете перспективе БРИКС-а током средњорочног периода? Који ће вектори развоја бити приоритетни и, већ сте то помињали, да ли ће се проширити број чланица, у којој мери и у којем облику?

БРИКС је за своје земље чланице већ постао оно што би Американци могли да назову „indispensable framework”, односно платформа без које се не може. Поштујемо приоритете које имају различите чланице БРИКС-а. И моје искуство представника Русије у БРИКС-у научило ме је да фраза „e pluribus unum”, која се налази на неким познатим нам новчаницама, савршено одговара ономе што се дешава у овој групи. Током средњорочног периода БРИКС се неће радикално променити у односу на оно што имамо сада. Постоје расправе о целисходности – или нецелисходности – формирања међународног секретаријата, о томе да ли је потребно ићи путем трансформације групе у пуноправну организацију засновану на повељи или споразуму. Данас, иначе, превладава мишљење да то пре није, него што јесте потребно. Живимо у доба дигиталне дипломатије и треба да будемо флексибилни и способни да се динамично интегришемо у променљиво међународно окружење. Међутим, не сумњам да ће БРИКС радити на унапређењу свог економског и финансијског статуса, на унапређењу хуманитарног рада и културе, политике и безбедности. БРИКС ће се проширити и добити категорију држава-партнера.

Да ли је тачно да ће бити креирана нова валута на основу криптовалута?

Постоје различите идеје, укључујући и ону коју сте управо споменули. Пошто БРИКС функционише на основу консензуса, тешко можемо очекивати неку корениту промену кад је о томе реч. То је пре еволутивни процес. Дуг је пут од постепеног преласка на плаћање у националним валутама до стварања јединствене валуте БРИКС-а. Да ли су земље БРИКС-а – Кина, УАЕ, Бразил, Индија и остале – спремне да кажу да сада имамо заједнички центар за емисију новца, наднационалну банку која ће одредити референтну каматну стопу чему ћемо се ми прилагодити? Тешко. Али могуће је, на пример, креирање клириншких центара и механизма компензације међусобних потраживања. То је пут којим ћемо ићи. Верујем да ће резултати самита у Казању показати значајан напредак у овом правцу. Како кинески пријатељи кажу, „пут од 10.000 миља почиње првим малим кораком”. А корак, који ћемо начинити у Казању, по мом мишљењу, неће бити тако мали.

Да ли је БРИКС заиста независан од спољног утицаја великих земаља које нису његове чланице?

Ми не дајемо претерану важност покушајима наших западних неистомишљеника који уживају у чепркању по неким постојећим несугласицама и потешкоћама. Та њихова аспирација у нама не изазива никакав страх, ми делујемо стриктно у оним оквирима које нам задаје наше руководство. Концепт спољне политике Руске Федерације овоме такође посвећује значајну пажњу.

Русија традиционално подржава Србију у вези с најважнијим питањима, као што је питање КиМ, гласање о резолуцији о Сребреници у Генералној скупштини УН. Какве су, по вашем мишљењу, шансе за праведно решавање посткризних ситуација на Балкану у будућој новој геополитичкој реалности?

Увек смо били и бићемо међу онима који предњаче у промовисању става у међународној заједници да Србија и Срби желе мир и нормалан суживот са свима. Не сме се дозволити да будете и даље апсолутно неприхватљиво стигматизовани. Идеја о колективној одговорности читавих народа, читавих држава, исходећи из савремених искустава, мора бити одбачена. Запад мора да схвати да је време таквог диктата прошло. На свим платформама – у Савету безбедности и Генералној скупштини УН, у ОЕБС-у – ми ћемо се држати овог става. Постконфликтна нормализација на Балкану била би успешнија да је нису толико кочили западњаци који су заинтересовани за поделе, који желе да косовска рана боли, а не да зарасте, који желе све да потчине свом диктату и да озваниче чланство у структурама из којих потом нема излаза. Овога се мора бити свестан. Наставићемо да бранимо интересе Србије и србског народа. Неопходно је показати политичку вољу и чврстину како би се разговарало и заједнички доћи до потребних решења и тада ће шансе за напредак и излаз из криза бити знатно веће.

Видимо хајку на Србију због руских медија који извештавају из Београда. Шта о овоме мисле у Москви?

Примећујемо, наравно, да је Србија под ударом због чињенице да у њој раде руски медији. Цинична жеља Вашингтона и Брисела, лишена било каквих унутрашњих кочница, да наметну сопствену вољу, и у овој области прелази све границе. Ово је одраз унутрашње несигурности. Кад би људи који наступају с оваквим нападима заиста били убеђени у снагу сопствених аргумената, сопственог модела друштвеног уређења и решавања сукоба, не би с таквом жестином нападали медије чија је улога управо да сваком заинтересованом дају прилику сагледавања одређене појаве на начин који се разликује од западног стандарда. Желим да напоменем да у Србији успешно функционишу редакције „Спутњик” и „RT Balkan”.

Управо им оне и сметају…

Али, потражња рађа понуду. Овај принцип сада пориче група која врши притисак на Србију због присуства руских медија у земљи. Све се пориче, па и неприкосновеност приватне својине – из политичких разлога свакоме се све може запленити. Пориче се слободан приступ информацијама. Ако би се ове речи појавиле на страницама присталица западњачке политике, то би одмах било жигосано као дезинформација и пропаганда. Дајте најзад прилику онима којима је већ досадило читање приручника из Брисела и Вашингтона да чују и нешто друго. Мислим да српске власти, које не спречавају рад руских медија, управо чувају истинску слободу говора и поштују права и интересе својих грађана.

Русија је стрпљива, али ризик од директног сукоба између Русије и САД се не сме потценити

Односи Русије и САД вероватно су најгори у последњих пола века, због украјинске кризе. Све се више говори и о опасности од нуклеарне катастрофе. Да ли се стварно приближавамо таквом сценарију?

Наши односи су сада заиста на најнижој тачки за период од протеклих неколико деценија. Ризик од директног сукоба између Русије и САД не сме се потценити. Нажалост, Вашингтон наставља своје бескрајне покушаје тестирања наше снаге у разним областима. Сами видите да смо ми стрпљиви. Обратите пажњу да не повлачимо никакве „црвене линије”. Знамо како наши противници спекулишу са самом идејом „црвених линија”, како једни друге подстичу да би угодили Кијеву и гурнули Северноатлантски савез у директан сукоб с Русијом. Свесни смо да је ово изузетно опасна ситуација. Тренутно се ради на изменама и допунама Основа државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања. Не кријемо да се то чини с обзиром на искуство стечено током специјалне војне операције и свега што је повезано с необузданом подршком кијевског режима од стране његових западних покровитеља. Класично нуклеарно одвраћање не функционише у потпуности, што значи да је нашој доктрини потребна модификација. Надамо се да ће у Вашингтону и другим престоницама земаља НАТО-а чути и схватити поруку упозорења која је интегрисана у овај рад на изменама и допунама доктрине, да ће је војни планери у Бриселу схватити. Не желимо рат, али нећемо дозволити ни бескрајно подривање фундаменталних безбедносних интереса Русије и руског народа.

Бојан Билбија

[ПОЛИТИКА]