Бернсов „штап и шаргарепа“ за Додика

05.09.2024. год.

Директор ЦИА, током посете БиХ, упозорио је председника РС да ће се суочити са „озбиљним последицама уколико настави с досадашњом политиком“, али му је, наводно, истовремено понудио „извесне гаранције Америке уколико спусти тензије и ублажи опасну популистичку реторику о сецесији и изласку Српске из БиХ“

Директор ЦИА Вилијам Бернс је у оквиру „турнеје“ по простору некадашње Југославије, поред посета Србији и такозваном Косову, боравио и у Босни и Херцеговини. Први човек америчке Централне обавештајне агенције, званично задужене за прикупљање и анализу података о страним владама, том приликом се састао не само с формалним домаћином, директором ОБА (Обавештајно-безбедносне агенције Босне и Херцеговине) Алмиром Џувом, већ је водио разговоре и с министром спољних послова Елмедином Конаковићем, као и члановима Председништва БиХ Жељком Цвијановић, Денисом Бећировићем и Жељком Комшићем.

РАЗГОВОРИ ПОД ВЕЛОМ ТАЈНЕ

Чињеница да шефа ЦИА у Сарајеву прима колективни шеф државе јасно показује (по многим мишљењима) какав је стварни међународни статус дејтонске творевине, али је од тога, чини се, још важније с којим се циљевима Бернс упутио у град на Миљацки, односно о чему је разговарао са својим домаћинима. Актери ових, очигледно поверљивих и деликатних разговора, нису били превише спремни да јавности откривају његове детаље. Конаковић је саопштио да се „разговарало о процесима у БиХ, важности НАТО-а и европских интеграција, као и о ономе што Босна и Херцеговина убрзава и успорава“, док се од Бећировића могло чути да је „захвалио Бернсу на помоћи САД у изградњи демократске и мултиетничке БиХ“, али и указао госту „на опасну антидејтонску политику руководства Републике Српске која угрожава мир и сигурност у држави и регији“.

Интересантно је, с друге стране, да Жељка Цвијановић, у изјави за агенцију Срна, није желела да открије било какве детаље разговора са човеком кога је назвала „саговорником са импресивном биографијом“. Србски члан Председништва БиХ је реагујући на изјаву потпредседника ПДП-а Игора Црнадка „да нисмо чули ни реч од госпође Цвијановић о овом састанку“, објаснила зашто је одлучила да ускрати јавности информације о разговору са директором ЦИА.

„Преозбиљан је састанак и учтив саговорник са импресивном биографијом која увелико одудара од разних претходних надобудних саговорника, тако да није фер да то компромитујем на било који начин“, поручила је Цвијановићева.

Без обзира на ову тајновитост актера сарајевских разговора, није непознато да је један од главних циљева посете Бернса БиХ било појачавање америчког притиска на Српску, тачније на њеног председника. То је у изјави датој Радију Слободна Европа потврдио и неименовани вашингтонски званичник објаснивши како је долазак директора ЦИА у Сарајево „између осталог имао за циљ да се разговара о Додику и његовој забрињавајућој сецесионистичкој реторици и деловању“. Шеф, по многима, најмоћније и најозлоглашеније америчке агенције је, наводно, преко Жељке Цвијановић, пренео упозорење Додику „да ће се суочити са озбиљним последицама уколико настави са досадашњим за Вашингтон неприхватљивим курсом“, док му је с друге стране, у складу с већ добро познатом причом о штапу и шаргарепи наговештено „да ће добити одређене гаранције Америке уколико спусти тензије и ублажи опасну популистичку реторику о сецесији и изласку Српске из БиХ“. Ништа мање важан није био захтев Вашингтона – који је испоручио човек који је пре преузимања кормила ЦИА обављао дипломатске и обавештајне послове – да Бањалука прекине досадашње чврсте везе с Москвом и тако оконча ширење, за предводника Колективног запада, „опасног малигног утицаја Русије на овом простору“.

СЕЋАЊЕ НА НЕИСПУЊЕНА ОБЕЋАЊА

Јасно је да би за Додика и његове сараднике, али што је још важније за интересе и будућност Републике Српске, прекид веза с највећим заштитником и искреним пријатељом са Истока имао катастрофалне последице, равне политичком самоубиству. Тешко је, такође, очекивати – мада не знамо какав је тачно садржај „гаранција“ које је наводно Бернс у име Бајденове администрацију као противуслугу за „добро владање“ понудио председнику РС – да је Додик могао да поверује у искреност и дуговечност америчких обећања с обзиром на епилоге бројних сличних усмених гаранција, али и потписаних међународних уговора. Између осталих и оног којег је пре скоро три деценије на Палама дао сада покојни Ричард Холбрук данас утамниченом Радовану Караџићу приликом његовог прихватања да се повуче с функције председника Српске и из политичког живота.

Дан након разговора у Сарајеву Додик је, коментаришући на конференцији за медије Бернсову посету, нагласио „како шеф ЦИА није бабарога већ разуман човек који је у разговору са члановима Председништва БиХ рекао да није поносан шта неки његови сународници, користећи се Америком иза леђа, раде на терену“. Саопштивши да „иако није имао никакав контакт са директором ЦИА, зна све речи које су изговорене на том састанку“, државник из Лакташа је обзнанио да је високи гост из Вашингтона приликом разговора са члановима Председништва БиХ оценио „да за стање у БиХ није одговоран само Додик већ све три националне групе“.

Мада наравно није саопштио ништа о штапу и шаргарепи које му је, наводно као избор, понудио директор Централне обавештајне агенције, Додик је поновио „како Република Србска нема и никад није имала план сецесије“. Из ових његових речи, као и претходних већ наведених прилично позитивних Додикових оцена посете првог човека ЦИА Сарајеву, неки прозападни медији и аналитичари у Србији и БиХ су извукли закључак да је „Бернс успео барем до даљег да дисциплинује највећи проблем Босне“, а могле су се чути и тврдње да „Додик прави реторички коперникански обрт како би се умилио чуварима његових санкција“. При томе су заборавили или свесно игнорисали то што је Додик на овој конференцији за медије нагласио „да је Србска одлучна да брани своју аутономију“, те још једном упозорио да је за мањи ентитет прихватљива само дејтонска Босна и Херцеговина.

„Ако БиХ није одржива по Дејтонском споразуму, онда није одржива никаква БиХ“, нагласио је први политичар Српске, дан након Бернсових разговора у Сарајеву. Још оштрију поруку је послао наредних дана са Кочићевог сабора. Додик не само да је поновио за многе сецесионистичку претњу да ће Република Србска „у случају отимања имовине прогласити самосталност“ већ и у тај, за сада само хипотетички сценарио, увео и Бернса. „Дирну ли нам имовину, Република Србска иде у самосталност и ту неће помоћи ни директор ЦИА, нити ико други ко се овде мува“, поручио је председник РС с Мањаче.

Може се поставити питање зашто је Додик, након изјаве у којој је нагласио да Србска нема сецесионистичке планове и жели само дејтонску БиХ, али и изнео суштински позитивне оцене посете Бернса Сарајеву, врло брзо поново активирао претњу коју његови противници третирају као сецесионизам и уз то (макар и на индиректан начин) саопштио како проглашење самосталности мањег ентитета БиХ неће моћи да спречи ни први човек ЦИА? Његови политички противници и критичари ће овај Додиков „тврди“ говор на Кочићевом збору протумачити као „популистичко настојање председника РС да вербалним чврстим ставом сачува подршку патриотски опредељених бирача, док ће с друге стране (по њима) он на политичкој сцени Босне и Херцеговине повлачити кооперативне потезе којима ће у великој мери излазити у сусрет захтевима Колективног запада“.

ДОДИКОВА ДЕФАНЗИВА

Неспорно је да је Додик, некадашња „нада међународне заједнице у БиХ“, протеклих година често одустајао од најављених радикалних потеза, што је од његових опонената, али и дела национално опредељених присталица доживљено као знак слабости, недоследности и недостатка чврстине. Може се рећи да се председник РС, који је изненадним радикалним потезима знао да непријатно изненади противнике из Сарајева и њихове заштитнике са Запада, сада налази у политичкој дефанзиви. Након што је – на сугестију Београда, али вероватно и због личне процене да би тако нешто сада било сувише ризично – одустао од понуде Федерацији БиХ за „мирно раздруживање“, Додик не планира да, бар не ускоро, активира и други раније најављени адут – враћање отетих дејтонских уставних овлашћења РС.

Он се суочава и са озбиљним последицама америчких санкција појединцима и фирмама које раде за режим, због којих банке у мањем ентитету (услед страха од претњи Вашингтона да ће се и саме наћи на удару) санкционисаним особама затварају рачуне, док немало људи остаје без посла. Први политичар Српске је, наравно, свестан да ће готово извесно на монтираном судском процесу бити проглашен кривим, што доноси (уколико се повинује пресуди) повлачење с функције, а извесно је да са забринутошћу размишља и о исходу новембарских председничких избора у САД на којима, након промене кандидата Демократске партије, уопште више није извесна победа Доналда Трампа. Тренутна дефанзива, односно изнуђени тактички уступци и компромиси на које је у садашњим околностима принуђен, наравно не значе да је Додик спреман да капитулира и одступи од прокламованих циљева заштите интереса Српске. У офанзиву би, без обзира на све ризике таквог поступка, могао прећи уколико (што је, макар, индиректно наговестио недавном изјавом да не намерава да оде у политичку пензију) не прихвати готово извесну осуђујућу пресуду на монтираном процесу у Сарајеву и одбије да се повуче са функције на коју су га изабрали грађани Републике Српске.

Извор: Печат