Захарова замера „Политици“ што је Макронов антируски памфлет објављен без коментара

Питање: Француски председник Емануел Макрон је уочи посете Београду објавио чланак у србском листу “Политика”. Написао је да задатак очувања јединственог фронта против Русије стоји пред свим Европљанима, укључујући и Србију. Како бисте могли да прокоментаришете речи француског шефа државе?

Одговор: Ништа ново и „паметно“ Емануел Макрон није рекао. Имам питање за србски лист: ништа вам није „зазвонило“ када је такав русофобски текст објављен? Говоримо о очигледној манифестацији национализма у изјавама председника Француске. Ради се о ономе што Срби добро знају из сопствене историје. Када НАТО своју политику гради против једне конкретне нације или националности. Како се то може објавити? Бар да су то урадили са фуснотом или својим коментарима по том питању.

Чујемо много безумних ствари од западних лидера. А ово је најблиставији пример апсолутног безумља. Договорили су се да не постоји пол, мушки и женски, већ мноштво гендера – на десетине. Договорили су се да су одлучили да отворено прослављају нацисте, као што је то урађено у канадском парламенту.

Слушамо много безумља: непроверене информације које се представљају као еколошка агенда, а затим их исти ти одмах оповргавају. Али постоје ствари које нису само маргиналне, шокантне или екстравагантне, него су, као прво, антиисторијске, а као друго, оне су националистичке до нивоа нацизма.

Желели бисмо да србска издања и новинари то не заборављају и да памте нашу заједничку прошлост и размишљају о будућности. Не сећам се кад им је званична Француска притекла у помоћ. Али сећам се колико их је пута спасавала Русија. И то и у далекој прошлости и у недавној историји. Не говорим само о противљењу Русије ономе што су урадили Србији, бацајући НАТО бомбе на њу, не само о нашем чврстом ставу о србском јединству и недопустивости распарчавања Србије кроз „признавање“ квазидржаве Косова, већ и о колосалној економској помоћи, пружаној Србији.

Та помоћ се огледа у реализацији обострано корисних пројеката, укључујући и инфраструктурне, у прихватању директних молби Београда и србских привредних субјеката. И после тога се у њиховим медијима објављују позиви на „марш против Русије“ и стварање антируског фронта, коме Србија треба да се придружи. Понављам, ја сам за плурализам мишљења. Али између слободе говора и увреда, нацистичких крикова и “фејкова” постоји разлика. Главно је да се она не заборавља.

[mid.ru]