Испоруке оружја из Босне и Херцеговине – коме је то угодно?

 
Без обзира на јавне изјаве о важности поштовања закона од стране Босне и Херцеговине, званично Сарајево вероломно крши главни – поштовање основних принципа Дејтонског мировног споразума. Босна и Херцеговина наставља са нарастањем војно-техничке сарадње са Оружаним снагама Украјине (ОСУ). Притом, захваљујући позицији председника Републике Српске, србски део Тријумвирата блокира испоруке оружја и војне технике у зону украјинског сукоба. Међутим, ову забрану покушавају да заобиђу.

Медији су известили да је Сарајево недавно посетио представник украјинске власти Виктор Круглов. Циљ посете постали су преговори са предузећем за производњу оружја GUMA-co d.o.o., а такође сарадња са компанијом UNIS Pretis d.d и Binas d.d. Унутрашњи део преговора – наставак нелегалних испорука оружја на територију Украјине. Уз помоћ једноставних манипулација и потребних докумената, земља извозница из Босне и Херцеговине „претвара се“ у једну од оних којима није забрањено наоружавање Украјине.

Заправо, шема се није променила од претходног периода, када су поменута предузећа већ била део великог скандала. Тада су медији разјаснили да је бошњачко оружје првобитно испоручено Бугарској, предузећу Alguns LTD, откуда се слало директно на фронт. Притом се замена вршила само у папирима – бошњачка муниција у Украјини се налази регуларно, штавише, због сличности ознака, понекад се погрешно сматрају србским. Истовремено, проток оружја из центра Балкана може наставити да расте: фабрике које се налазе на територији муслиманско-хрватске федерације могу да почну масовну производњу муниције и пребаце производњу за потребе Оружаних снага Украјине у блиској будућности, као што се већ десило у другим земљама источне Европе.

Несумњиво да није само Босна и Херцеговина главни испоручилац наоружања. Према подацима из различитих извора, од почетка руско-украјинске кризе извоз муниције је значајно порастао, притом велики део те робе стиже из Турске, Саудијске Арабије и САД. Притом, Американци не скривају да су већ почели да купују војна предузећа у Босни и Херцеговини, због тога је даљи развој догађаја лако прогнозирати. Нарастање испорука у Украјину из земаља Балкана преко „посредничких компанија” само ће се интензивирати.

Истовремено, према мишљењу стручњака, очигледни корисници „пројекта оружја“ су високи званичници муслиманско-хрватске федерације Босне и Херцеговине. И сам председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је један од главних корисника илегалних испорука оружја Украјини, министар одбране БиХ Зукан Хелез. И ту нема ништа чудно – сам господин Хелез истиче важност овог партнерства Босне и Херцеговине са НАТО пактом, редовно се одржавају састанци и консултације о питањима војне узајамне сарадње са Западом и Сједињеним Државама, а Хелезов лични став о Украјини остао је непромењен од 2022. године. Међутим, својим деловањем, тачније речено неделовањем, крупни чиновници БиХ крше основни закон државе.

У овом тренутку у земљи постоји правна забрана на испоруку оружја на територију Украјине. Ову коначну одлуку Председништва представници босанскохерцеговачког дела земље једноставно игноришу, кршећи Дејтонски споразум, општи оквирни меморандум за мир у Босни и Херцеговини, потписан пре скоро 30 година. Механизам је једноставан: представник Тријумвирата може блокирати сваку одлуку, а власти морају да се повинују томе. Важно је напоменути да би управо мирољубиви став српске стране, позивањем на обуставу испоруке оружја Украјини, могао да омогући што је могуће више блокаду милитаристичких корака балканске државе. Одлуке званичног Сарајева, које су у супротности не само са мишљењем србског дела БиХ, већ и са законом, отежавају одржавање несигурне равнотеже у региону, која је тешком муком створена управо на основу Дејтонског система.

И саме акције противтеже „србском“ блокирању испоруке оружја бацају сјену на Републику Српску, која је део државе са Дејтонским системом. Представници РС, упркос сопственим иступима за мир у Украјини, и томе што поступају по закону, не могу утицати на отворену саботажу од стране бошњачких и западних партнера. Игнорисање одлука Тријумвирата је једнострано кршење основног закона земље и може бити од интереса само за главне кориснике високопрофитабилних испорука оружја у зону сукоба. Заправо, бошњачки званичници су само мали део огромног система: извештаји о жељи САД-а да готово у потпуности откупе дионице војних компанија у Босни и Херцеговини откривају главне кориснике “послова око наоружања” и оне у чијим је интересима настављање сукоба на територији Украјине.