Koji su najveći problemi zdravstenih sistema u regionu

 

Interesantno je da se ove pritužbe i suštinski nedostaci i problemi zdravstenih sistema gotovo ne razlikuju od Severne Makedonije, preko Srbije i Crne Gore, te Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Iako je Hrvatska već više od jedne decenije članica EU, pacijenti se ne žale manje od drugih Balkanskih zemalja - naprotiv. 

 

 

Klime, računari i - Nemci

 

Većina medija u Srbiji proteklih desetak dana je prenosila situaciju u bolnicama u Beogradu, kao i širom zemlje. Talas ekstremnih vrućina i veoma visoke temperature smetaju svima, a naročito pacijentima na lečenju i u post-operativnom toku lečenja. Posebno je ukazano na stanje u porodilištima, gde je bilo problema sa centralnim klimatskim sistemima, te su uslovi za trudnice i bebe bili gotovo nepodnošljivi. Čak se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić morao lično založiti i  'narediti' nadležnom Ministarstvu da se što hitnije nabave novi uređaji za klimatizaciju, te poprave oni koji nisu u funkciji. Vučić je na pitanje medija u toku trajanja međunarodnog samita u Londonu, 'da klimatizacija u porodilištu Narodni front u Beogradu ne radi' odgovorio 'da ga je sramota da o tome uopšte i govori, te da je odmah kada je video ovu vest, pozvao nadležnog ministra Zlatibora Lončara i rekao da se taj problem odmah reši'. 

 

I dok su se u Beogradskim bolnicama montirale klime, svet je postao svedok jednog od najvećih padova kompjuterskih sistema u istoriji. Zbog propusta u softveru američke kompanije 'Crowdstrike', najmanje osam miliona serverskih sistema, te još najmanje pedesetak miliona kompjutera širom sveta je u prošli petak - prestalo sa radom. Ovim su bile pogođene velike svetske kompanije, mediji i aerodromi, ali ono što najviše zabrinjava je i da su brojne bolnice, službe hitne medicinske pomoći i primarne zdravstvene zaštite takođe bole ugrožene. 

Opšta bolnica u Masačusetsu u Bostonu, SAD, koja je inače i jedna od najvećih u zemlji , u petak je saopštila da je otkazala 'sve ranije zakazane operacije koje nisu hitno potrebne, te sve druge procedure i lekarske posete", a sve zbog pada kompjuterskih sistema vezanih za softver 'Crowdstrike'. Slično je bilo i širom Europske unije -

bolnice u gradovima Libeku i Kilu u Nemačkoj otkazale su sve operacije koje su bile zakazane za petak, navodeći kao razlog prekid u radu i funkcionisanju kompjuterskih mreža. 'Hitna nega pacijenata i hitne službe se ne prekidaju, uprkos padu kompjuterskih sistema i prekidu rada mreže' saopštili su u petak iz Univerzitetske klinike 'Šlezvig-Holštajn' na severu Nemačke. 

 

Nikola Tasić, programer i IT stručnjak, navodi da 'Crowdstrike' propust 'na sreću nije imao veliki uticaj na bolnice u regionu':

 

"Ipak, ta naša 'sreća' je zapravo posledica toga da veliki broj kompjuterskih sistema u bolnicama širom Balkana i dalje koristi veoma stari operativni sistem Windows XP, koji u sebi ne sadrži tzv. 'Falcon Sensor' softversku komponentu'. 'Ipak, ovakvi stari operativni sistemi, uključujući i Windows 7, koji je takođe veoma čest u našim Domovima zdravlja i Bolnicama, imaju na desetine drugih softverskih propusta koji su 'laka meta' za hakere, te potencijalno ugrožavaju medicinske podatke građana' objašnjava Tasić. 

 

 

 

Potpis pre operacije? 

 

 

U pojedinim medijima u Srbiji se proteklih meseci pojavljuju i svedočenja da pojedini lekari i zdravstene ustanove pre operacija i hirurških intervencija traže da 'pacijenti potpišu izjavu da neće tužiti ustanovu u slučaju lošeg ishoda procedure'. U 'Zakonu o pravima pacijenata' navodi se da 'Pacijent ima pravo da slobodno odlučuje o svemu što se tiče njegovog života i zdravlja, osim u slučajevima kada to direktno ugrožava život i zdravlje drugih lica.Bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Medicinska mera protivno volji pacijenta, odnosno zakonskog zastupnika deteta, odnosno pacijenta lišenog poslovne sposobnosti, može se preduzeti samo u izuzetnim slučajevima, koji su utvrđeni zakonom i koji su u skladu sa lekarskom etikom'. 

 

Aleksandra Arsić, advokat i doktorand prava, navodi da je "pristanak pacijenta na predloženu medicinsku meru, ključan deo etičke i pravne prakse u zdravstvenoj zaštiti. To je postupak u kojem pacijent informisanom odlukom izražava saglasnost za lečenje, dijagnostiku ili druge medicinske postupke. Važno je da pacijent bude potpuno obavešten o svim relevantnim informacijama, uključujući prirodu procedura, rizike, prednosti i alternativne opcije lečenja, kako bi mogao doneti informisanu odluku. Osim toga, pristanak treba da bude dobrovoljan, bez pritiska ili pretnje. "

 

"Međutim, potpisivanje informisanog pristanka ne lišava pacijenta prava da pokrene krivični ili parnični postupak protiv lekara.Važno je i napomenuti da informisani pristanak treba biti sačinjen u odgovarajućoj formi i sa propisanom sadržinom, te da bi odredba, kojom se pacijent unapred ograničava ili onemogućava da pokrene postupak protiv lekara ili zdravstvene ustanove bila ništava.Ukratko, pristanak na rizike i komplikacije medicinske mere omogućava pacijentu da donese odluku o istoj, dok odricanje od pokretanja postupka pokušava ograničiti ili onemogućiti pacijenta da traži pravnu zaštitu u slučaju greške ili povrede. U svakom slučaju, informisani pristanak može biti značajan u postupku dokazivanja, ako do pokretanja postupka dođe" objašnjava Arsić. 

 

Građani u regionu su sve češće suočeni i sa evidentnim nedostatkom odgovarajućih lekara specijalista u državnim zdravstvenim ustanovama, pa su prinuđeni da preglede i laboratorijske analize obavljaju u privatnim ordinacijiama i medicinskim centrima, kojih je poslednjih godina sve više. Cene u ovakvim ustanovama zavise od dijagnoze i vrste pregleda ili analize, i obično se kreću od nekoliko desetina, pa do nekoliko stotina eura. Ne treba posebno napominjati da su ovi iznosi ogromni za dobar deo građana, a sa druge strane, veoma čest slučaj širom Balkana je i da lekari specijalisti koji rade u jednoj smeni u državnom sektoru, u drugoj smeni rade u privatnom, neretko i u sopstvenim ordinacijama.

 

Doskorašnja ministarka zdravlja Srbije, dr Danica Grujičič, svojevremeno je izjavila i da je ovakav 'dupli rad lekara i sestara' mogući izvor korupcije, te da dodatno povećava liste čekanja na pregled u državnim zdravstvenim ustanovama:

 

"Smatram da je to često izvor korupcije, činjenica da je dozvoljeno da lekar radi i u privatnoj i u državnoj službi. Takođe, smatram da je digitalizacija zdravstva koju je predložila premijerka sjajna stvar. Tako ću, recimo, ja kao ministarka, na jedan klik u kompjuteru moći da utvrdim koliko je neki doktor odradio pregleda tog dana, te koliko operacija, a koliko je filozofirao" navela je ministarka Grujičič.

 

I na kraju, ipak ostaje ona stara izreka 'koliko para, toliko muzike' - čak i u zdravstvenim ustanovama. 

 

 

Ivan Trajković