Шта се дешава када целог дана користимо климу? Научна истраживања

13.07.2024. год.

КЛИМАТИЗАЦИЈА простора постала је стандард у савременом животу, посебно током врућих периода којих, због климатских промена, има све више.

Многи људи се плаше климатизације, делом оправдано, а делом ирационално.

Поставља се питање да ли је климатизација здрава и који су страхови оправдани, а који нису?

Нажалост, на ову тему још увек нема довољно научних истраживања, али нека постоје и дају одређене одговоре и смернице.

Укратко, климатизација углавном има позитивне ефекте на здравље, али може имати и негативне. Правилно коришћење клима-уређаја може максимизирати позитивне, а смањити негативне ефекте.

Пре свега, треба истаћи да су екстремне врућине, након екстремних хладноћа, други највећи узрок смрти од временских непогода, већи од поплава.

Према истраживању објављеном у часопису The Lancet, између 2000. и 2019. године приближно 489.000 смртних случајева годишње може се приписати врућинама, од чега се 45% догађа у Азији, а 36% у Европи. Другим речима, климатизација дословно спасава животе.

Корист за људе угроженог здравља

Једно од најобухватнијих истраживања о утицају климатизације на здравље објављено је у часопису BMC Public Health. Истраживање се фокусирало на ефекте подешавања ваздуха и температуре кроз системе грејања, вентилације и климатизације (HVAC) на пацијенте у болницама.

Систем HVAC показао се корисним за опоравак пацијената, побољшавајући виталне знаке, смањујући број случајева срчаног стреса, убрзавајући опоравак и повећавајући телесну активност. Штавише, коришћење HVAC система смањило је смртност пацијената и скратило боравак у болници за пацијенте са респираторним болестима.

Учинци климатизације на когнитивне функције

Једно истраживање учинка климатизације на здраве људе, студенте провела је Школа јавног здравља Харвард Цхан.

Оно је показало да повећане температуре у просторијама без климатизације тијеком топлинског вала негативно утјечу на когнитивне функције код младих здравих појединаца.

Студија је пратила 44 студента из Массацхусеттса од којих су неки живјели у зградама с климатизацијом, а други без ње прије, тијеком и након топлинског вала.

Налази су показали да су тијеком топлинског вала студенти у зградама без клима-уређаја имали лошије резултате на тестовима од студената у климатизираним спаваоницама и доживјели су пад у пет мјера когнитивних функција, укључујући вријеме реакције и радну меморију.

Тијеком топлинског вала, ученици у зградама без клима-уређаја имали су 13.4% дуље вријеме реакције на тестовима с ријечима и бојама те 13.3% лошије резултате на тестовима збрајања и одузимања у успоредби с ученицима који су живјели у климатизираним просторима.

У комбинацији, ови подаци показују да су студенти у собама с клима-уређајима били не само бржи у одговорима него и точнији. Утврђено је да су топлински увјети у просторијама узроковани топлинским валовима у зградама без климатизације резултирали значајним дефицитима у когнитивним функцијама.

Аутори студије сматрају да се овај пад когнитивних функција може приписати повећаном топлинском оптерећењу и појачаним учинцима других околишних фактора.

Остали позитивни учинци климатизације на здравље

Климатизација одржава тјелесну температуру, што је кључно у влажним и топлим подручјима свијета у којима су тијеком љета топлотни удари велики проблем.

Климатизацијски уређаји хлађењем тијела олакшавају спавање. Познато је да је увијек угодније спавати у хладнијим собама него у врућим.

Клима-уређаји такођер могу смањити учесталост алергијских реакција јер њихови филтери могу уклонити алергене ако се добро одржавају.

Исушивање зрака

Како смо већ навели на почетку текста, климатизација може имати и одређене негативне ефекте, особито код осјетљивих људи.

Клима-уређаји смањују влажност зрака, што јасно видимо по томе колико воде излази из њих. Они хладе зрак помоћу испаривача који садрже расхладно средство. Када топли зрак из простора пролази преко хладних завојница испаривача, влага из зрака се кондензира на тим завојницама. А сух зрак код осјетљивих људи може довести до сухоће коже, очију и слузница, а у неким случајевима и иритације дишних путева.

Осим тога, људи у климатизираним просторима често пију мање воде јер не осјећају жеђ као на високим температурама. То може довести до дехидрације, коју ће појачати и сухи зрак, што пак може изазвати главобоље, умор и смањење когнитивних функција.

Сухи зрак може исушити слузницу дишних путева која нормално служи као баријера против бактерија и вируса, што може повећати ризик од респираторних инфекција.

Код особа с кроничним респираторним болестима, попут астме и кроничне опструктивне плућне болести (КОПБ), исушивање зрака може погоршати симптоме као што су бронхоконстрикција и отежано дисање.

Бактерије и плијесан

Ако се клима-уређаји не одржавају правилно, у њима се могу накупљати бактерије и плијесан. Удисање зрака контаминираног тим микроорганизмима може узроковати респираторне проблеме и алергијске реакције.

Једна од бактеријских болести која се може добити преко клима-уређаја који се не одржавају како треба је легионарска болест коју узрокује бактерија Легионелла пнеумопхила.

Она се може размножавати у воденим суставима који се користе за хлађење зрака, укључујући расхладне торњеве и суставе за влажење зрака. Када се контаминирана вода распрши у зрак путем климатизацијских сустава, бактерије се могу удахнути, што може довести до инфекције.

Но, важно је истакнути да се легионарска болест најчешће повезује с великим суставима климатизације и воденим суставима у зградама као што су хотели, болнице и уредске зграде. Могућност да се легионарска болест добије путем уобичајених клима-уређаја за станове је знатно мања.

Нагле промјене температуре

Проблеме може узроковати и нагла промјена температуре.

Нагли прелазак из врућег вањског окружења у хладан климатизирани простор може изазвати стрес за тијело, што може резултирати симптомима попут главобоље, умора и болова у мишићима.

Проблем може бити и нагли прелазак из климатизираних простора на врућине. Он може изазвати бронхоконстрикцију, посебно код особа с астмом или кроничном опструктивном плућном болести (КОПБ). Хладан зрак из климатизираних простора може изазвати иритацију дишних путева, а затим их изненадна изложеност врућем зраку може додатно иритирати, што може изазвати кашаљ и отежано дисање.

Нагла промјена температуре може бити стресна за кардиоваскуларни сустав. Особе с постојећим срчаним проблемима могу осјетити погоршање симптома, као што су бол у прсима и отежано дисање. Високе температуре повећавају рад срца и оптерећење крвних жила, што може бити опасно за особе с хипертензијом или срчаним болестима.

Лоша вентилација

Кориштење клима-уређаја није јефтино јер они троше доста струје. Због тога ће људи ријетко провјетравати просторије које су добро расхладили.

Недостатак свјежег зрака због недовољног провјетравања може довести до накупљања угљичног диоксида и других онечишћења, што може узроковати проблеме попут вртоглавице и смањене концентрације.

Губитак способности природне прилагодбе

Редовито, дуготрајно провођење времена у климатизираним просторима смањује изложеност природној топлини, па тијело нема потребу прилагођавати се високим температурама као што би иначе имало. Ова смањена изложеност може смањити терморегулацијске способности тијела и учинити га мање учинковитим у управљању топлином када је то потребно.

Слично вриједи за знојење. Тијело се хлади процесом знојења, који је мање потребан у климатизираним просторима. Дугорочно смањење знојења може ослабити способност тијела да користи ову кључну методу хлађења када се нађе у топлом окружењу.

Људи који нису аклиматизирани на врућине имају већу шансу доживјети топлински стрес и повезане здравствене проблеме.

Да би се смањио негативан утјецај климатизације на способност прилагодбе топлини, препоручује се проводити одређено вријеме на отвореном или у неклиматизираним просторима како би се тијело тренирало за прилагодбу топлим увјетима.

Правила за исправно кориштење клима-уређаја

Правилно одржавање и кориштење климатизацијских уређаја може повећати њихове позитивне и смањити могуће негативне учинке на здравље.

Добро је стога поновити неколико углавном познатих правила.

Редовито одржавање клима-уређаја кључно је за здравље. То укључује чишћење или замјену филтера сваких неколико мјесеци и професионални сервис најмање једном годишње. Тиме се смањује ризик од накупљања бактерија и плијесни.

Препоручује се постављање температуре клима-уређаја на разину која је само неколико ступњева нижа од вањске температуре. Превелике разлике у температури могу бити стресне за тијело.

У просторима с климом може бити корисно поставити овлаживаче зрака како би се спријечила сухоћа коже и слузница.

Важно је осигурати довољан проток свјежег зрака у просторијама како би се смањио ризик од накупљања штетних плинова и побољшала укупна квалитета зрака.

Коначно, зрак из клима-уређаја не би требао бити усмјерен изравно према људима. Боље је усмјерити га према стропу или зидовима како би се постигла равномјернија дистрибуција расхлађеног зрака.

Можемо закључити да климатизирани простори генерално нису штетни за здравље. Напротив, могу бити корисни за здравље и могу спашавати животе, под увјетом да се клима-уређаји правилно користе и одржавају. Као и код свих технологија, кључ је у умјерености и правилној употреби.

Широк асортиман различитих клима уређаја можете погедати у БитЛаб веш шопу.
https://webshop.bitlab.rs/klima-uredaji