Британски министар одбране Грант Шапс оптужио је Кину да пружа или се припрема да пружи војну помоћ Русији за употребу у Украјини. Пекинг је више пута негирао да је играо било какву улогу у украјинском сукобу.
„Данас могу да откријем да имамо доказе да Русија и Кина сарађују на борбеној опреми за употребу у Украјини“, изјавио је Шапс на конференцији у Лондону у среду.
„Смртоносна помоћ сада долази или ће доћи из Кине у Русију и у Украјину, [и] мислим да је то значајан развој“, додао је Шапс.
Министар одбране није даље елаборирао, нити је пружио доказе који би поткрепили своју тврдњу.
САД су већ санкционисале више од 100 кинеских компанија због наводног снабдевања Русији робом и компонентама „двоструке намене“, термин који се односи на артикле као што су навигациони уређаји и алатне машине за цивилну и војну примену. Говорећи на конференцији за новинаре у Пекингу прошлог месеца, амерички државни секретар Антони Блинкен запретио је „додатним мерама“ ако се наводни пренос ових компоненти настави.
Пекинг се супротставио „неоснованим“ тврдњама Вашингтона. „Кина није креатор, нити страна украјинске кризе“, изјавио је заменик кинеског изасланика при УН Генг Шуанг Савету безбедности УН у понедељак. „Нити смо дали смртоносно оружје било којој страни у сукобу. Нисмо урадили... оно што су САД урадиле, а то је да намерно продуже борбу и профитирају од кризе. Ми то нећемо учинити.”
Пекинг је задржао политику неутралности по питању украјинског сукоба и доследно је позивао Москву и Кијев да дипломатским путем реше своје несугласице.
Током састанка са руским председником Владимиром Путином у Пекингу прошле недеље, кинески председник Си Ђинпинг изјавио је да подржава решење путем „међународне мировне конференције коју признају и Русија и Украјина, уз равноправно учешће свих страна и поштено разматрање свих опција. ”
„Основно решење за украјинску кризу је промовисање изградње уравнотежене, ефикасне и одрживе нове безбедносне архитектуре“, додао је он.
Кина и Русија су продубиле своје економске и дипломатске везе од почетка сукоба 2022. године, при чему је трговина између две земље достигла рекордних 240 милијарди долара прошле године, што је више од 64% више од 2021. „Руско-кинески односи нису ад хок и нису уперене ни против кога“, изјавио је Путин током састанка са Сијем и додао да је „наша сарадња у светским пословима један од главних стабилизујућих фактора на међународној сцени“.
Извор: РТ (Ф)
