Москва неће оставити без одговора потенцијалну одлуку САД да преда руску замрзнуту имовину Украјини, изјавио је у суботу новинарима портпарол Кремља Дмитриј Песков. Његове речи су уследиле након што је амерички Конгрес дао зелено светло за потенцијални трансфер.
„Америка ће морати да плати за ово, ако је то заиста тако“, изјавио је руски званичник, мислећи на потенцијалну конфискацију. Москва није поставила временска ограничења за одговор на акције Вашингтона, навео је он, додајући да ће Русија прилагодити свој одговор тако да „служи нашим интересима на најбољи могући начин“.
САД би саме себи наудиле ако наставе са таквим планом, упозорио је портпарол Кремља. Конфискација руске имовине подрива принцип „неповредивости приватне... и државне имовине“, изјавио је он. Такав потез би подстакао многе инвеститоре да повуку свој новац из САД и нанели би „непоправљиву штету имиџу САД“, сматра Песков.
Песков није прецизирао које конкретне мере Москва може да предузме као одговор на заплену њене имовине.
Раније у суботу, Представнички дом америчког Конгреса усвојио је Закон о поновној изградњи економског просперитета и могућности (РЕПО) за Украјинце, који је у суштини отворио пут америчкој влади да ликвидира замрзнуту руску имовину и пренесе добијена средства Украјини.
Предлог закона је усвојен као део законодавног пакета који је такође укључивао одобрење додатних 61 милијарду долара за помоћ Кијеву. Предлог закона о хитној потрошњи био је у застоју у Конгресу од прошле јесени јер су посланици били забринути да Вашингтону недостаје стратегија за победу или мировно решење у сукобу у Украјини.
ЕУ и друге земље Г7 блокирале су процењених 300 милијарди долара имовине која припада руској централној банци од почетка сукоба у Украјини 2022. Од тог износа, 196,6 милијарди евра (211 милијарди долара) држи клириншка кућа са седиштем у Белгији Еуроклир. Од прошле године та средства су прикупила близу 4,4 милијарде евра камата.
САД, које држе само 6 милијарди долара од 300 милијарди долара замрзнуте руске имовине, дуго су гурале своје савезнике да одмах заплене новац. Међутим, овај приступ се суочио са противљењем Европске централне банке (ЕЦБ) и критикама ММФ-а и изазвао је раздор међу политичким руководством Г7 и ЕУ.
Раније у априлу, председница ЕЦБ Кристин Лагард упозорила је да би заплена имовине у суштини представљала „кршење међународног правног поретка“.
Русија је у више наврата говорила да би све радње предузете против њене имовине представљале „крађу“. Руска агенција РИА Новости је такође у јануару оценила да би Москва могла да одговори на такву акцију запленом имовине која припада ЕУ, Г7, Аустралији и Швајцарској, од којих све имају улагања у руску економију. Укупан обим таквих залиха износио је 288 милијарди долара на крају 2022. године, наводи РИА.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
