Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја

„Дугорочни извор опасности, криза и сукоба“

Виталиј Цепљајев, аиф.ру: Николаје Платоновичу, шефови држава чланица НАТО планирају да прославе годишњицу у јулу током самита алијансе у Вашингтону. Али у остатку света многима неће бити до празновања, јер је у њиховим очима ова организација за 75 година стекла репутацију главног светског агресора. Да ли се слажете са тим?

Николај Патрушев: Просудите сами. Годишњица формирања НАТО практично се поклопила са 25. годишњицом бомбардовања Југославије великих размера, када се, скривајући се иза пароле „одбрана људских права и демократије“, НАТО авијација немилосрдно обрачунавала са ненаоружаним људима. У бомбардовању је погинуло више од 2,5 хиљаде људи, а рањено је више од 12 хиљада цивила. Тачан број погинулих током операције још није прецизно утврђен. Употреба пројектила са осиромашеним уранијумом довела је до контаминације земљишта и вишеструког пораста малигних обољења међу становништвом, што наставља да убија људе и четврт века после НАТО агресије.

Током 75 година свог постојања, НАТО је извео више од 20 великих војних операција. Осим тога, поједине земље алијансе су више пута учествовале у ванблоковским војним коалицијама које су формирале САД да би задовољиле своје глобалне амбиције у различитим регионима света – у Вијетнаму, Ираку, Либији, Авганистану и у десетинама других оружаних сукоба. Стога, апсурно звуче покушаји блока да се дистанцира од утврђених чињеница о разарању градова и држава, истребљењу хиљада цивила, а још више да их прећути.

Нећу да се удубљујем у крваву историју НАТО, али се она мора знати да би се разумела суштину алијансе као стабилног, дугогодишњег извора опасности, криза и сукоба.
 

— Према тексту Северноатлантског уговора, алијанса није само војни, него и политички савез. У чему се, по Вашем мишљењу, састоји његова политика?

— Сва политика НАТО се заснива на упутствима Вашингтона. Он користи алијансу да задржи своје оружано присуство у Европи и демонстрира подршку својих сателита његовој незаменљивости у обезбеђивању безбедности тог континента. Осим тога, војни блок под контролом САД има за циљ да изврши незаконит притисак такозваног „колективног Запада“ на суверене државе света користећи војне, економске, информационе и друге ресурсе.

Северноатлантска алијанса се користи као средство Вашингтона за вођење „хибридних ратова“. Њени чланови послушно извршавају упутства за примену економских санкција, „замрзавање“ финансијских средстава, обављање обавештајних активности, психолошких операција и сајбер напада и укључени су у акције подривања и дезорганизације система јавне управе земаља које се не слажу са политиком англосаксонаца. Истовремено, алијанса се не либи да у свом интересу користи терористичке организације.
 

– Познато је да је првобитно 12 земаља Европе и Северне Америке приступило НАТО-у како би се супротставили утицају свог недавног савезника у антихитлеровској коалицији – Совјетског Савеза…

— Својевремено су САД, Енглеска и њихови сателити лажно изјавили да је савез створен да би се супротставио „агресивним тежњама“ Организације Варшавског пакта. Притом прећуткују да је Варшавски пакт потписан 14. маја 1955. године, дакле 6 година после формирања НАТО. Вреди подсетити да је захваљујући формирању Варшавског пакта у Европи на дуги низ година успостављен војни паритет и учвршћен мир.

Од свог формирања до краја Хладног рата, Северноатлантска алијанса је порасла за само четири чланице. Након распада Совјетског Савеза и распуштања Организације Варшавског пакта, спроведено је неколико таласа ширења НАТО, првенствено кроз апсорбовање бивших европских савезника СССР. Данас су у саставу НАТО 32 земље са укупним оружаним снагама од око 4 милиона људи. А још пет држава учествује у НАТО програмима за проширење партнерстава.
 

„Јачају потенцијале од Баренцовог до Црног мора“

— Изданак Хладног рата, блок НАТО је као да је изгубио смисао свог постојања након распада СССР-а и Варшавског пакта. Озбиљно се расправљало чак и о питању уласка Русије у НАТО. Коме је, по вашем мишљењу, било од користи што смо поново противници?

— Деведесетих су чланице НАТО намерно покушавале да нас убеде да су прагматичари заинтересовани за војно-политичку сарадњу са Русијом и очување мира и стабилности у Европи. У ствари, Запад је распад Совјетског Савеза сматрао само једном од етапа конфронтације са Русијом. Слабљење наше земље као економског и политичког конкурента и њено накнадно уклањање са политичке мапе света распарчавањем били су дугорочни стратешки циљеви Вашингтона, Лондона и од њих контролисаних земаља колективног Запада. Управо зато су званичници у Бриселу нашу државу прогласили за главни извор претњи европској безбедности и то експлицитно унели у стратешки концепт НАТО.
 

— Ових дана је шеф војног комитета НАТО Роб Бауер рекао да је Северноатлантска алијанса спремна за отворени рат са Русијом. Изгледа да тамо не размишљају о помирењу?

— Та изјава је у складу са укупном политиком НАТО. Генерални секретар НАТО Столтенберг је у марту представио годишњи извештај о активностима ове организације у протеклој години. Цео документ је фокусиран на главни задатак – „обуздавање“ Русије и, што је битно, Кине, односно Северноатлантска алијанса је без задршке изашла из оквира свог географског мандата и отворено декларисала глобалне амбиције.

НАТО систематски јача своје војне потенцијале дуж наших граница, од Баренцовог до Црног мора. У говорима лидера земаља блока и у документима појавио се чак и термин „Источно крило НАТО“, које укључује све земље источне Европе које се граниче са Русијом и савезничком Белорусијом, као и Румунију и однедавно Шведску и Финску. Руководство алијансе не крије да су највећи од распада СССР војни маневри у близини руских граница, Steadfast Defender 2024, који се тренутно одвијају у Европи , усмерени управо на „обуздавање“ Русије. Само прошле године, НАТО и његове земље чланице извеле су 130 коалиционих и више од хиљаду националних војних вежби и обука. Имајте на уму, не за деценију, него на једну годину, 2023.
 

„Задаци демилитаризације Украјине остају актуелни“

— Многи у Русији су уверени да је Вашингтон од првих година после распада СССР покушавао да од Украјине направи војну одскочну даску за наношење стратешког пораза нашој земљи. Да ли делите то мишљење?

— НАТО маневри су почели да се редовно одржавају на територији Украјине почев од 1995. године. А 2004. године, жртвујући суверенитет земље зарад алијансе, Врховна Рада је усвојила закон о слободном приступу НАТО снага на територији Украјине.

Повећана милитаризација Украјине почела је након државног удара који је Запад извео у Кијеву у фебруару 2014. и геноцида над рускојезичним становништвом који су извршили укронацисти. Постоје непобитни докази да је Кијев, на подстицај САД и НАТО, намеравао да реши питање „тврдоглавих“ региона крајње оштро, насилним путем.

Северноатлантска алијанса је де факто страна у украјинском сукобу и активно је укључена у организовање гранатирања руских територија од стране неонациста. У њеном оквиру се доносе колективне одлуке о новим испорукама наоружања са повећањем њихових техничких могућности даљине домета, а инструктори НАТО у неколико земаља обучавају плаћенике и диверзанте за њихово учешће у антируским операцијама.

Планови САД и НАТО укључују очување Украјине, или бар њеног дела, као антируске територије која је потпуно под њиховом контролом и потпуно посвећена опслуживању интереса северноатлантског блока. У том погледу задаци демилитаризације Украјине остају актуелни.
 

— Командант холандске војске Мартин Вијнен је изјавио да је хитно потребно регрутовати до 3 хиљаде добровољаца спремних да учествују у оружаном сукобу са Русијом. Мислите ли да се Европљани озбиљно озвиљно спремају за рат?

— Распиривање русофобије и застрашивање сопствених грађана имагинарном „руском претњом“ постало је главна компонента политике европских власти, које на тај начин покушавају да скрену пажњу људи од растућих унутрашњих политичких и економских проблема.

Осим тога, русофобију користе Вашингтон и Лондон да економским обавезама чврсто вежу друге земље НАТО за себе. САД профитирају повећањем капацитета војно-индустријског комплекса, диктирајући својим савезницима услове за куповину врло специфичних врста наоружања и униформи од својих произвођача.

Потрошња земаља чланица НАТО за одбрану ове године порасла је на 50% светске потрошње. Буџет алијансе расте већ девету годину заредом и 2023. је достигао више од 1,1 билион долара.

Ових дана је премијерка Естоније изјавила да повећава војну потрошњу и ради тога повећава порезе у земљи. Она је принуђена да изврши тај чин политичког самоубиства, пошто су чланице алијансе дужне да се повинују „блоковској“ дисциплини и повећавају војну потрошњу. Ове године, 18 земаља алијансе су већ извршиле инструкције Вашингтона повећањем потрошње на војне потребе НАТО на 2% БДП-а.
 

— По вашем мишљењу, да ли су европски лидери спремни да покорно извршавају налоге Беле куће, чак и ако то наноси штету њиховим земљама?

— Европске земље блока одавно су изгубиле многе елементе свог суверенитета и, у ствари, само су економска и политичка потпора алијансе. У тим условима, све војне планове НАТО беспоговорно спроводе европске власти, за које су идеали независности и одговорности према становништву сопствених земаља и њиховој будућности уступили место жељи да се удовољи глобалним захтевима Вашингтона.

Напротив, међународну безбедност треба посматрати као јединствено и недељиво добро које подједнако треба да уживају све државе без изузетка. Управо такав приступ спроводи Русија, и због тога наша земља има огроман број истомишљеника, који наставља да расте.


Извор: srbratsvo.ru / АИФ РУ