26.03.2024. год.
Оснивачу Викиликса, Асанжу, дозвољена је нова, ограничена шанса за борбу против његовог изручења САД
Оснивач Викиликса Џулијан Асанж победио је у уторак у својој вишегодишњој правној борби у Великој Британији да избегне изручење САД. Није се много променило да би се помогло његовом тренутном стању, али је његова одбрана добила је још једну шансу на суду.
Асанж (52) се налази у британском затвору са највишим степеном безбедности од 2019. Он је издржао самицу у затвору Белмарш, који је обично резервисан за опасне криминалце, док чека суђење за кршење јемства. САД су га оптужиле на основу Закона о шпијунажи месец дана након хапшења, а адвокати Вашингтона су поднели захтев за екстрадицију. Присталице кажу да га прогоне САД и Велика Британија из политичких разлога.
Британски окружни судија је 2021. године одбио понуду за екстрадицију, признајући да би Асанж могао да изврши самоубиство док је у америчком притвору, иако је одбацио друге аргументе одбране. Американци су уложили жалбу на одлуку и понудили уверавања да осумњичени неће бити злостављан.
САД су последично добиле случај, а у јуну 2022. тадашња секретарка унутрашњих послова Прити Пател одобрила је слање Асанжа у САД. После неколико неуспеха, његови адвокати су у фебруару затражили од Високог суда прилику да оспори првобитно одбацивање највећег дела њиховог случаја.
Судије Викторија Шарп и Џереми Џонсон наложили су у уторак да се екстрадиција обустави, дајући САД три недеље да дају додатне гаранције да ће се поштовати права оптуженог.
Конкретно, Велика Британија жели да се обећа да се Асанж неће суочити са самицама нити ће бити држан без комуникације. Постоји забринутост да би аустралијски држављанин био стављен у такозвану јединицу за управљање комуникацијама (ЦМУ) у америчком савезном затвору, што критичари називају начином да се ућуткају неистомишљеници. Викиликс је истакао да су америчке гаранције „саме по себи непоуздане“, према истакнутим групама за људска права.
Да су судије ове седмице пресудиле против Асанжа, његове опције у британском судском систему биле би исцрпљене. Могао је да се нађе у америчком притвору у року од 24 сата до 28 дана, осим ако није интервенисала трећа страна. Његов правни тим је планирао да се изјасни Европском суду за људска права за хитну забрану.
Асанжове присталице кажу да се суочава са одмаздом САД због објављивања срамотних државних тајни, укључујући доказе о наводним злочинима током војних кампања у Ираку и Авганистану.
Случај има озбиљне последице по слободу штампе на Западу. Председник Барак Обама је наводно одбио да поднесе тужбу против Асанжа због такозване „дилеме Њујорк тајмса“ – уз образложење да се активиста за транспарентност у свом новинарском раду не разликује од наслеђених медија.
Министарство правде под председником Доналдом Трампом оптужило је Асанжа за помагање и подржавање узбуњивача Челси Менинг, када је предала поверљива документа Викиликсу 2010. године.
Председник Џо Бајден одбацио је позиве да одустане од оптужби. Према писању Волстрит журнала, америчка влада разматра склапање споразума о признању кривице са Асанжом, према којем би се он изјаснио кривим за прекршај у замену за повлачење захтева за екстрадицију.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
