Историјски тренутак руско-србских односа: Стевандић се обратио руској Думи

Предсједник Народне скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић, обратио се данас посланицима руске Думе. Говор преносимо у целости:

Традиционални односи у изазову геополитичких промјена:
Да ли је нацизам поражен?

Уважени Вјачеславе Викторовичу, предсједниче Државне Думе Федералне скупштине Руске Федерације,
поштовани потпредсједници Државне Думе,
поштовани депутати,
ваше екселенције,
драги пријатељи,

Ми смо данас свједоци пропагирања једне велике неистине, а то је да су традиционалне вриједности ретроградне, у сукобу са будућношћу и научно технолошким напретком. Истина је сасвим другачија. Традиционалне вриједности нас чувају од дехуманизације и манипулације модерним технологијама.

Крајем прошлог вијека почела је интензивнија дехуманизација човјечанства, креирана од тзв. неолибералне, углавном западне елите. Наметање њихових вриједности свијет није учинило ни бољим ни праведнијим, јер се иза новопрокламованих слобода крила нова хегемонија. Она је сублимирала постулате колонијализма и идеологија које су поражене у Другом свјетском рату. Умјесто консензуса око заједничких вриједности свједоци смо покушаја наметања искључиво неолибералних западних вриједности. Наведене вриједности ограничавају и цензуришу самосталност и слободу, завађајући и потчињавајући народе и државе у сврху потпуне контроле ума и јавног живота. Стварни циљ је присвајање њихових ресурса и оспоравање права на одлучивање и самосталност. Тиме се неолибералне и самопроглашене елите постављају изнад Савјета безбједности и Генералне скупштине Уједињених нација, а у ту сврху, ни нови свјетски рат није одбачен као средство. Уосталом, рушење Лиге народа отворило је врата нацизму и довело до Другог свјетског рата.

Ми који долазимо из малих земаља, први смо осјетили батину увођења тог новог свјетског поретка. Истина је да су нам нудили да нас поштеде, па чак и награде, ако се окренемо против Русије. Русије која је одувијек била препрека стварању таквог нехуманог поретка, чији је циљ да одабрани господаре свјетском популацијом и ресурсима. Драги пријатељи, ви знате да нисмо пристали иако смо били у тешкој ситуацији. Ми не само да смо блиски народи него и дијелимо исте вриједности о слободи, о породици и праву сваког народа на властити избор и политику. Такве ставове имају и многи други народи на свим континентима, а сви заједно чинимо огромну свјетску већину. Нас Србе и данас упорно и сурово кажњавају због одбијања да се прикључимо антируској хистерији. У исто вријеме, због оваквог србског става, нашим сусједима који су се прикључили вољно или невољно антируској хистерији, нуде дијелове наше земље. Трпимо санкције, увреде, притиске и уцјене, и зато смо угрожени и на Косову и Метохији, и у Републици Србској. Уосталом, драги пријатељи, вама је најбоље познато с каквим невољама се суочавало, и још увијек се суочава, руско становништво у Украјини.

Говорећи о односима Руске Федерације и Републике Српске, али и о укупним србско-руским односима, прије свега морам да истакнем неке кључне чињенице. Да Руска Федерација није ставила вето на подмуклу, са Запада креирану, резолуцију у Савјету безбједности, којом је било предвиђено да се србски народ и Република Србска означе геноцидним, Република Србска би можда била већ уништена, јер би је било немогуће бранити са тим префиксом. Ја, унук антифашисте Јована и логораша Стевана одведеног у Маутхаузен, био бих од стране унука и поштовалаца нациста, оних који су Маутхаузен направили, означен као геноцидан. Нешто слично је покушао да уради и самозвани високи представник Кристијан Шмит, којем сте ви оспорили легитимитет. Хвала вам, браћо Руси.

Наше србско хвала је велико и искрено, и не представља никакву тактику или маркетинг. Такође, хвала вам што од нас као противуслугу нисте тражили да се окрећемо против Запада и Америке. Знам да имате разумијевање да смо дубоко у копну Европске уније, окружени НАТО државама, са сталним уцјенама у поступку приступања Европској унији. Тамо смо им сумњиви, јер не кријемо да смо ваши пријатељи, па не желе да се унутар Уније шири клуб земаља које мисле својом главом.

Посебно је важно искрено и отворено рећи да се концепт више или мање вриједних народа, који је узрок највећих злочина и страдања у оба свјетска рата, а нарочито у доба нацизма, данас подмукло ревитализује, маскиран неолибералним концептом свијета, етаблира као нови свјетски поредак. То је неоствариво без великог свјетског сукоба, али то не допире до свијести његових креатора. Неолиберални концепт је довео до подршке неких западних политичара и медија појединим формацијама украјинске војске које носе ознаке и промовишу идеологију нацизма. А то није ништа друго до ревитализација и рехабилитација нацизма, који је изгледа постао прихватљив уколико је усмјерен против Руса и Русије. Бити неутралан по питању нацизма јесте његово признање и прећутно одобравање. Заједно са вама, али и све бројнијим Европљанима, надамо се брзој катарзи. Мјера слободе се у Европи извитоперила забраном откривања истине и указивањем на неонацизам, а увођење цензуре на слободу мишљења оправдава се тзв. превенцијом ширења малигног руског утицаја. Не само појединцима већ и цијелим народима се забрањује властити став и намеће политика антируске хистерије, гдје аргументи нису битни јер циљ оправдава средство. Срби су, наравно, први на удару и као да у новом плану „Барбароса“ нас Србе желе што прије да покоре и ућуткају да не би смо били примјер слободе другим народима. Али, слобода је као вода и увијек ће наћи свој пут. Успјели смо да издржимо медијску сатанизацију, санкције и пријетње да уклоне нас који нећемо да се понизимо или предамо. Нас милион Срба у својој земљи, Републици Србској, издржало је и НАТО бомбардовање, а то су нам и у Дејтону морали признати и потписати чак и они који су нас бомбардовали.

На Западу у којем Република Србска живи сматрају да је готово немогуће имати властити став или политику без присиле и поткупљивања, па зато не разумију да је наша политика очувања добрих односа са Русијом наш избор, а не наговор или притисак Русије. Страшно је и што се наша неутралност у приступању војним блоковима, превасходно НАТО-у, тумачи као проруски став и проруска политика, иако се и о сукобу у Украјини нисмо формално опредјељивали, без обзира што је јасно каква је перцепција народа у Републици Србској. Постоје земље које су НАТО-у приступиле без референдума и мимо воље властитог народа а на сличан начин су признале и лажну државу Косово. Не треба искључити ни могућност да су донесене одлуке биле плод суптилне уцјене и да се елите одричу поштовања воље властитог народа. О туђима да не причамо.

Многе ствари су се промијениле у свијету, од моје посљедње посјете Москви прије годину дана када сам разговарао са уваженим предсједником Володином, предсједницом Матвијенко, потпредсједником Косачовим и многим другим уваженим званичницима Руске Федерације. За то вријеме, у многим земљама свијета, укључујући и западне, сазријева схватање да се у међународним односима морају десити значајне промјене. Рјешавање међународних спорова и сукоба између држава и народа мора се ослободити униполарног менторства. И на глобалном нивоу одлучивање и гаранције за регионални и свјетски мир, односно будућност човјечанства, требало би да буду успостављени на бази мултиполарног свијета. Ми, бројчано мали народи то желимо да дочекамо на сопственим ногама, а свјесни смо чињенице да то без Русије једноставно није могуће. Опасна је политика покушаја неолибералне елите да Русији, али и другим земљама, изаберу и одреде руководство и државну политику употребом хибридних и новокомпонованих вриједности. То је већ довело свијет на руб нуклеарне катастрофе. Поштовани представници руске државе, ваша трезвеност и одговорност за свјетски мир и будућност планете, поред родољубља за вашу земљу данас су предуслов опстанка човјечанства и међународне безбједности. Цијену, на жалост, чине многи изгубљени животи Руса и Украјинаца, који заједно чине велику словенску породицу народа, гдје се и ми Срби са осталим Словенима убрајамо.

Био сам у неколико европских парламената и закључио да многи мисле да ако Русија остане јака, свијет ће ући у равнотежу. Равнотежу је тешко успоставити без јасне и недвосмислене осуде појаве неонацизма.

На крају, наши међусобни односи које једни другима не морамо да објашњавамо, нису разлог да се због њих било коме другом правдамо. Наши братски односи су старији од индукованог сукоба у Украјини, као што су старији и од Хитлера и Наполеона. Издржали су све историјске изазове и остали чисти без потребе и намјере да угрожавају друге народе или државе. У данашњем свијету то је бисерна ријеткост коју са поносом заједно његујемо и чувамо. Слава нашем пријатељству!

Вођен вашим разумијевањем, у овом високом дому, који је међу најважнијима на свјетској позорници, изражавам вам поштовање и захвалност и позивам, све који хоће да чују, на мир и договор придружујући се тако и вашим позивима за мир и стабилност у свијету. На жалост, кључеви рата и мира нису у нашим односно вашим рукама. Да јесу, рат би давно био „закључан“, а мир би већ увелико владао.

Живјела Србија!
Живјела Република Србска!
Живјела Русија!
Живио мир!