Kako je oboren 'A-50 Beriev', ruski 'AVAKS'?

Iako je Kremlj, po sada već ustaljenom običaju, pokušao prošle nedelje da demantuje obaranje još jednog od svojih strateški važnih aviona, Ukrajinski mediji su nedugo nakon obaranja 'A-50 Beriev' objavili snimke pogodka i pada aviona. 

 

Ovaj avion je bio ključan za rusku armiju, budući da je služio za tzv. 'Aerial SIGINT', tj. prikupljanje podataka sa velike visine, što je ključno u planiranju napada balističkim projektilima velikog dometa, kao i pri korišćenju lovaca-bombardera srednjeg dometa. 

 

 

Leteće komandne stanice 

 

Još od početka osamdesetih godina, leteće stanice za izviđanje i komunikaciju, uskoro nazvane 'AWAC' (eng. Airborne Early Warning and Control), postale su nezamenjive kada je izviđanje operacija protivnika u pitanju, kao i prikupljanje njihovih komunikacija. Najbitniji zadatak 'AWACS' aviona je detektovanje protivničkih aviona, brodova, vozila, mehanizacije i lansiranja raketa, kao i komunikacija sa sopstvenim snagama u vazduhu i na zemlji. Ovi avioni su tokom godina postali i 'lovci na projektile', te mogu sa velike udaljenosti da detektuju lansiranja strateških oružja (bila ona sa konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama). Američki 'AWACS' avioni su nakon 11. septembra unapređeni u 'Flying batlle management point' (Leteći komandni centar), zapravo, glavnu komandu pokreta snaga na terenu. Ovo ima više prednosti - komanda se lako može premeštati, može pokriti daleko veći deo samog bojišta, te je bezbednija nego na fiksnoj poziciji na terenu. 

 

Jedan od prvih 'AWACS' aviona je bio američki 'Lockheed EC-121'. Dizajniran nakon završetka Drugog svetskog rata, on je korišćen prvenstveno za izviđanje sovjetskih aktivnosti u Pacifiku (tadašnji program 'BARPAC'). Nakon toga, unapređene verzije su korišćene u ratu u Koreji i u Vijetnamu, a američko Vazduhoplostvo (USAF) ih je koristilo sve do sredine sedamdesetih. Nakon toga, svi ključni američki 'AWACS' sistemi prešli su na korišćenje 'Boeing E-3 Sentry' aviona, koji je, pak, modifikovana verzija letelice 'Boeing-707'. Glavna vizuelna odlika 'E-3 Sentry' letelica je velika rotirajuća antena (rotodome), koja se okreće šest puta u minutu, a sadrži radarske i radijske antene. Avion ima i generator snage 1 megavata, kao i niz kompjutera, te GPS satelitskih sistema za navigaciju. 'E-3 Sentry' ima maksimalni domet od 7400 kilometara, te može da leti brzinom do 854 kilometara na čas. U slučajevima ključnih zadataka i misija, avion može da kruži iznad određenoh područja i do osam sati neprekidno. Posadu čini četiri člana posade (pilot, kopilot, navigator i inžinjer leta), dok se u delu za nadgledanje i komunikaciju obično nalazi između 12 i 20 oficira i stručnjaka, u zavisnosti od vrste misije. 'E-3 Sentry' se nalazi u sastavu Vazduhoplostva SAD, a koriste ga i Velika Britanija, Francuska, Čile, kao i zemlje članice NATO-a. U Nemačkoj avio-bazi u Geilenkirchenu nalazi se oko 18 ovakvih 'AWACS'-a, koji čine 'Komponentu E-3 NATO'. Iako su ovi avioni bili korišćeni još u operaciji 'Desert Shield' (Pustinjski štit) u prvom ratu u Iraku početkom devedesetih, oni su postali daleko 'popularniji' u svetskim medijima za vreme vojne intervencije NATO u bivšoj SE Jugoslaviji, u operaciji 'Združeni odgovor' (eng. 'Allied Force', često pogrešno nazivana 'Milosrdni anđeo'). Iako su sami detalji i danas tajna, još se za vreme same akcije i bombardovanja ciljeva na Kosovu i Metohiji, te Beograda, Niša i Novog Sada znalo da je u vazduhu uvek barem jedan 'AWACS', a često su zajedno delovala i dva. Ovi avioni su tada koordinisali letove više od 1000 letelica iz NATO baza u Italiji i u Nemačkoj. 'Boeing E-3' AWACS-i su korišćeni i za vreme drugog rata u Iraku početkom ovog veka, te protiv boraca Islamske države u Siriji 2015 godine. Trenutno se koriste u operacijama protiv Huta u Jemenu. 

 

Ruski 'Beriev A-50' (NATO oznaka: 'Mainstay') dizajniran je sredinom sedamdesetih, a u zvaničnu upotrebu je ušao 1985. Četiri člana posade i 15 oficira i stručnjaka u delu za izviđanje i komunikaciju, slično američkoj verziji, koriste nekoliko vrsta radarskih sistema, te 'GLONASS' (ruska verzija GPS-a) satelitsku navigaciju. 'A-50' može detektovati mete u krugu do 700 kilometara (sa satelitskom podrškom), a držati 'ciljane mete' u krugu od 300 kilometara. Takođe slično američkom 'E-3 Sentry' AWACS-u, i ruski avion može imati komadnu stanicu, iz koje se komanduje sa do deset drugih letelica. Maksimalni domet je oko 1000 kilometara, a u vazduhu može da provede do 4 sata. Takođe, 'A-50' se može dopunjivati gorivom u vazduhu, iz avio-tankera 'Ilyushin Il-78'. Iako je tokom poslednjih decenija proizvedeno oko 40 osnovnih verzija 'A-50 Beriev', mnoge su i danas na 'doradi i unapređenju', te se veruje da Rusija ima manje od ukupno 5 operativnih  AWACS-a ovog tipa. Indija ima tri operativna aviona ovog tipa, a pre početka agresija na Ukrajinu je naručila još dva, koji do danas nisu isporučeni. Zanimljivo je i da su dve letelice 'A-50 Beriev' bile u vazduhu 24 sata iznad Crnog Mora za vreme prve 'Pustinjske oluje', kao i za vreme NATO operacija u bivšoj SR Jugoslaviji. 

 

 

Strategija 'lažnih signala' 

 

Kako je, onda, moguće da 'A-50 Beriev', sa svojom izuzetno naprednim elektronskim sistemima za izviđanje i detekciju, bude oboren? Iako se na ruskim kanalima na  aplikaciji 'Telegram' prvobitno bila pojavila informacija da je avion oboren 'prijateljskom vatrom', tj. ruskim projektilom 'S-300', to se kasnije ispostavilo kao netačno - barem delimično.

 

Avion je bio na misiji iznad Azovskog mora, i pogođen je najverovatnije američkim raketnim sistemom 'Patriot'. Kako je objavljeno na Ukrajinskim kanalima na aplikaciji 'Telegram', avion je 'namamljen' slanjem signala sa PVO sistema 'S-300', koji je odašiljao podatke na frekvencijama koje koristi i 'originalni' ruski sistem. Kada se avion našao u dometu, ispaljeno je četiri rakete 'Patriot', od kojih je jedna pogodila sam avion. Ovakva strategija nije nova - sistem 'lažnih signala', tj. lažne identifikacije je korišćen još za vreme prvog rata u Iraku. Takođe, neki ukrajinski izvori navode i da je bilo pomoći 'strane prijateljske zemlje' u lociranju same putanje ruskog aviona. Analitičari u Vašingtonu i Briselu smatraju da Kremlj sada ima najviše tri operativna aviona 'A-50', od kojih je barem jedan stalno angažovan na drugom kraju zemlje, na granicama prema Poljskoj, te prema ostalim zemljama članicama NATO. Takođe, veruje se i da Rusija ne može samostalno da unapređuje elektronske sisteme u ostalim avionima ovog tipa, budući da mnogi od njih koriste čipove američkih i evropskih proizvođača, čijije je uvoz onemogućen usled niza sankcija SAD i Evropske unije. 

 

 

Ivan Trajković