'Drušvene mreže su direktno odgovorne za krizu mentalnog zdravlja, naročito među mladima'. Ovo upozorenje je sredinom prošle godine stiglo od glavnog lekara SAD (US Surgeon General), Dr. Viveka Murthya. 'Iako društvene mreže imaju svojih prednosti, postoji veliki broj indikatora da one uzrokuju brojne mentalne i psihološke probleme, naročito među tinejdžerima i mlađima od 14 godina' dodaje se na zvaničnoj prezentaciji Ministarstva zdravlja SAD (HHS). Prema istraživanjima, više od 90 odsto američkih domaćinstava koristi neku od društvenih mreža ili onlajn sadržaja za komunikaciju. To je u brojkama preko 302 miliona građana i predstavlja vodeću 'onlajn populaciju' u svetu (na drugome mestu je Kina sa 'samo' 68 odsto domaćinstava u 'onlajn svetu').
Slično je i u Europskoj uniji. Eurostat procenjuje da je u nekim državama članicama EU čak 96 odsto mlađih od 15 godina na internetu i društvenim mrežama. Takođe, u najvećim EU ekonomijama, Nemačkoj i Francuskoj, oko 84 odsto domaćinstava koristi internet i neku od društvenih mreža. Facebook je dominantna mreža unutar EU, sa oko 79 odsto korisnika, a slede TikTok i Instagram.
"Smartfon je alat svakodnevnice ljudi čiji je realni svet pomešan sa online svetom.
Meni, iskreno, drušvene mreže i internet pomažu u istraživanju ličnosti koje intervjuišem i u kreiranju sadržaja, i brzo i lako dolazim do informacija. Ne znam šta bih da živim u nekom prošlom veku bez interneta" navodi Mia Medaković-Topalović, urednica i novinarka.
Sličnog je mišljenja voditeljka i novinarka Maja Bojić:
"U zavisnosti od svesti pojedinca, vreme provedeno na društvenim mrežama je u rasponu od 1 do 4 sata. Ovu satnicu obično nadmaše mlade generacije, koje više žive u virtuelnom svetu, nego u realnom. Mislim da generalno bez društvenih mreža više ne može da se funkcioniše, naročito kad su u pitanju mlade generacije (Z i Alfa, mada ih i Milenijalci prate). Po mom mišljenju, pametni telefon jeste postao važan 'deo čoveka', a koliko mu odmaže ili pomaže u izgradnji ličnosti, zavisi od svesti pojedinca" navodi Bojić.
Slično je i širom Bakana. Sveprisutni smartfoni i računari su često i način da mlađe generacije komuniciraju sa svetom - za razliku od zemalja Zapada, kao i EU, mladi ljudi sa 'ex-Yu' prostora daleko ređe putuju. Takođe, društvene mreže su veoma često i glavni kanal komunikacije sa ljudima sa ovih prostora koji rade širom sveta. Budući da se procenjuje da iz 'ex-Yu' zemalja godišnje ka SAD, Kanadi, EU, pa čak i Australiji i Novom Zelandu krene najmanje 150 hiljada ljudi, društvene mreže su svakako glavni kanal komunikacije sa njihovim porodicama.
Stručnjaci napominju da, ipak, treba imati 'limit' u dnevnom korišćenju društvenih mreža. Za to postoje i brojne aplikacije, poput 'Your Hour' i 'Stay Free', koje prate ukupno korišćenje smartfona svakog dana. Korišćenje društvenih mreža i smartfona ne bi trebalo da prelazi više od dva sata dnevno, u šta je uključeno i igranje različitih igrica.
Ivan Trajković
