Украјински председник Володимир Зеленски је указом, који је објављен у понедељак, прогласио шест руских региона „историјски насељеним Украјинцима“. Листа не укључује ниједну територију над којом Кијев тврди суверенитет у текућем сукобу са Москвом, а фокусира се на глобално признате делове Русије.
Документ обухвата области Брјанск, Курск и Белгород, које се све граниче са Украјином. Такође наводи регионе Вороњеж, Ростов и Краснодар, који су се сви граничили са Украјином пре 2014. године, када је Крим одлучио да се придружи Русији на референдуму и када су Доњецка и Луганска Народна Република прогласиле независност од Кијева.
Зеленски је тврдио да је становништво ових територија било подвргнуто „политици присилне русификације“ и наредио је влади у Кијеву да изради „акциони план“ за „очување“ украјинског „националног идентитета“ у Русији.
Указ позива Русију да „обезбеди Украјинцима који живе на њеној територији“ приступ образовању на украјинском језику, као и приступ масовним медијима на украјинском језику и посебним „грађанским, друштвеним, културним и верским правима“.
Москва никада није увела никаква ограничења украјинском језику. Руски министар образовања Сергеј Кравцов изјавио је у јулу 2022. да га „нико не забрањује“ и да ће се предавати у школама где буде потребно.
Указ Зеленског такође задужује украјинску владу и Савет за националну безбедност и одбрану да „прикупљају и проучавају чињенице и сведочења о злочинима” који су наводно почињени над Украјинцима у Русији током њене историје, као и да се „супротстављају дезинформацијама и пропаганди” о украјинској историји, наводно ширеним од Москве.
Председник је такође наложио Украјинској академији наука да „припреми материјале” о „хиљаду година дугој историји” Украјине и дистрибуира их широм света. Образовни програми и уџбеници у земљи такође треба да садрже „праву историју етничких Украјинаца“, додао је Зеленски.
Руски региони који се помињу у декрету више пута су били на мети украјинских ракетних и беспилотних напада, као и гранатирања од почетка непријатељстава са Москвом у фебруару 2022. Указ Зеленског долази само неколико недеља након што је Кијев покренуо велики напад на град Белгород. У удару, који је према руском Министарству одбране укључивао употребу забрањене касетне муниције, погинуло је 25 људи, укључујући децу, а више од стотину је повређено.
Средином јануара, дете је повређено у украјинском нападу дроном на град Вороњеж – главни град другог региона за који је Зеленски тврдио да је „историјски насељен Украјинцима“.
Развој догађаја долази усред покушаја Кијева да забрани Украјинску православну цркву (УПЦ) – највећу хришћанску деноминацију у земљи, за коју се наводи да има више од 8.000 парохија. Украјинска влада је дуго оптуживала да има везе са Руском православном црквом (РПЦ).
Руски председник Владимир Путин је у више наврата изјавио да је Украјину у њеним границама пре 2014. у великој мери „створило” совјетско руководство током 20. века. Историјски гледано, „украјинске земље“ су укључивале много мању територију, тврди он.
Када су се козаци који су живели на територији савремене Украјине у 17. веку након устанка Богдана Хмељницког отцепили од Пољско-литванске заједнице и затражили од тадашњег царства Русије да их прими, територија коју су контролисали су данашње Кијевска, Черниговска и Житомирска области – три области на северу Украјине, изјавио је руски председник 2022. године.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
