2022 година је историјска за мештане Јакља

Када је 17.08.2021. председник Србије Александар Вучић, током посете Бајиној Башти најавио реконстукцију пута Јакаљ-Варда, срећи мештана Јакља није било краја. Село које спаја две општине Бајину Башту и Косјерић, a где се готово свако домаћинство бави малинарством, па тако имају највећи проценат малинара по проју становника на свету,чекало је на овај пут готово 7 деценија, а Бајина Башта и Косјерић су биле једине две општине у Србији које нису спојене асфалтом.

 

Иако је 2022. година година највеће светске кризе у сваком погледу од другог светског рата услед сукоба у Украјини, Република Србија није одустала од стратешких пројеката. Захваљујући чврстој решености Александра Вучића да изгради сваки део Србије, и упорности председнице општине Бајина Башта Весне Ђурић да реконстукција овог пута буде у инвестиционој агенди Србије, 30 јула ове године ред је дошао и на изградњу ове деонице и радови су почели. Изграђен је модеран пут у дужини 3 км и широк шест метара, а у кривинама до 7,5 метара са асфалтним слојем од 10 сантиметара изузетног квалитета, попут путева у земљама запада и севера Европе. Овим је окончана прва фаза, а у наредној фази биће асфалтирана преостала деоница од 2 километра од кафане Божинац према Варди. Овај пут који је изузетно важан за транзит од Косјерића према Републици Србској, Лозници и Јадрану на овај начин ће бити функционалан и знатно скратити путовање, што ће омогућити значајне уштеде за индустрију, а уједно учинити доступнијим општине Бајина Башта, Ваљево и Дивчибаре.

 

Село које има 180 домаћинстава и око 370 становника од којих је преко 50 млађе од 18 година, чија малина је изузетног квалитета са традицијом малинарства од преко пола века, где имамо здраву традиционалну храну сир, кајмак, пршуту и остале производе од меса, ракију врхунског квалитета и дестинације које по лепоти не заостају од швајцарских брда, моћиће да учини почетне кораке у развоју сеоског туризма, јер надморска висина од преко 700 метара, чист ваздух, гостољубљиво становништво и што је најважније квалитетан пут стварају све услове за пријатан и угодан боравак. Довољно ће бити да се једно домаћинство одлучи са бављење туризмом  да се крај препозна на туристичкој мапи Србије, попут етно села у Косјерићу и Новој Вароши,  па ће инвестиције у том смеру кренути као лавина и можемо у наредних неколико година добити конкуретну туристичку дестинацију. Такође,  сада се стичу услови за унапређење малинарства и сточарства што омогућује да мештани опстану и остану на селу и живе од свог рада.

 

Наредна жеља мештана је реконструкција пута Ужице-Божинац преко Јелове Горе у дужини од 15 километра чиме би се заокружила једна целина и Јелова Гора која је богата пејзажима изузетне лепоте би кренула да се развија како туристичка дестинација и туристичка понуда целог краја би за кратко време постала богатија и разноврснија, a читав крај постао би доступнији Ужицу и скратило би се путовање од Ужица до Косјерића и Дивчибара.