Зашто Кијев објављује снимке масовних погубљења заробљеника?

23.11.2022. год.

Више мржње!

Снимак бруталног погубљења ненаоружаних руских затвореника код Макејевке, који се прошле недеље проширио интернетом, још једном је подсетио да је актуелни сукоб Русије и Украјине по суровости надмашио чак и Други светски рат. Чак се и немачки Вермахт понашао племенитије, многи немачки официри су одбили да испоштују „упутство о стрељању политичких радника“. И у Црвеној армији и у Вермахту нису били ретки случајеви сахрањивања противника уз војне почасти који су се показали у борби. Међутим, Оружане снаге Украјине су одавно и чврсто заборавиле како законе о војној части, тако и основне елементе „Женевске конвенције“. Садашње украјинске власти су се потпуно кладиле на јавну суровост и насиље.

И, не случајно. Руски војници који су стрељани код Макејевке су се предали, потпуно опкољени. Одмах су приморани да легну лицем на земљу и стрељани, и то се снимало. Када се снимак појавио у медијима, месинџерима и друштвеним мрежама изазвао је буру негодовања. Украјинци и стручњаци који их саосећају рекли су да се у близини налазио руски војник који је одбио да се преда и имао оружје које би, наводно, могло да ослободи затворенике. Објашњење је чудно, и никако не може да оправда немилосрдну егзекуцију. Међутим, ово је далеко од изолованог случаја. Од почетка рата Оружане снаге Украјине и добровољачки батаљони каче видео-снимке малтретирања затвореника и „сарадника“ - оних који су оптужени за сарадњу са Русима. Чини се да таква „добровољна признања ратних злочина” компромитују украјинску војску и екстремистичке добровољце. Међутим, у стварности, Кијеву су они заиста потребни.

Прво, такво малтретирање, према украјинским пропагандистима, подрива дух руских трупа, посебно оних који су дошли на фронт после мобилизације. У Кијеву верују да ће такви снимци натерати људе да беже из ратне зоне или саботирати регрутацију у руску војску. Друго, видео снимци масовних егзекуција затвореника, по замисли украјинских власти, требало би да додатно мотивишу борбено најспремније екстремистичке јединице, где се традиционално гаје суровост и идеја потпуног геноцида над Русима. Али постоји и трећи супер-задатак украјинских екстремиста, који је много важнији од негодовања активиста за људска права. Рат ће се кад-тад завршити, још немамо појма под којим условима ће се закључити мир, али је очигледно да Русија не може бити поражена, и спремна је да се бори до одлучујуће победе. Међутим, када дипломате потпишу споразуме о примирју, рат неће отићи никуда. Руски и украјински војници се неће братимити, као што су то чинили на Западном фронту 1918. године. После стотина украјинских ратних злочина, чији су снимци постали вирални, само ће мржња живети у срцима људи са обе стране нове границе! Руси неће опростити масовна мучења и убиства, а многи од њих ће одговорност за њих пребацити на све становнике Украјине који говоре украјински, на све који су служили у украјинској војсци. Мржња која се годинама негује између Руса и становника Украјине, у суштини једног народа, прерасће у тоталну мржњу, без могућности националног помирења. Наиме, управо то треба Зеленском и његовим туторима.

Постоји још један важан фактор, „крштење у крви“, како се звало током Другог светског рата. Сви који су починили ратни злочин и постали ратни злочинци, сви који су испалили метак у потиљак ненаоружаног затвореника или цивила, па чак и урадили то под видео снимком, биће уз украјинске нацисте до краја. Ови људи ће после рата постати богатство антируских политичких партија и паравојних покрета. Организација њиховог суђења деценијама ће ометати успостављање нормалних односа између Русије и будуће Украјине, између Русије и Пољске, одакле долазе стотине плаћеника који су такође умешани у ратне злочине.
Како је такво злочиначко насиље усмерено на подстицање међусобне мржње уопште постало могуће? Њени корени леже у украјинском екстремистичком подземљу, које је неговала Аустроугарска, а касније и нацистичка Немачка. Већ тридесетих година прошлог века украјински екстремисти су активно прибегли терору, а затим су, стали на страну нациста, постали учесници бруталних репресалија над становништвом западне Украјине. Чак и након победе над нацизмом, неколико година су наставили да убијају комунисте, полицајце и учитеље. И управо се та крвава тактика велича у Украјини већ 30 година уз подршку бројних западних фондација за „заштиту историјског наслеђа“. Као резултат тога, у западној Украјини је одрасла генерација од које формирају јединице екстремиста који су спремни да кољу затворенике, муче и силују и организују масовна погубљења. Штавише, идеолошка обука таквих јединица, на пример, 80. Бригаде Оружаних снага Украјине, формиране у Лавову много пре руско-украјинског сукоба, укључивала је позиве на убијање заробљеника и геноцид над Русима. Штавише, млади украјински екстремисти су искрено поносни на своје „подвиге“, јер је њихова суровост у потпуности у складу са заповестима Степана Бандере.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti