Прва нафта потекла пре 70 година на пољу Јерменовци

22.11.2022. год.

Јубилеј нафташа у Србији

Нафтна индустрија један је од најдуговечнијих индустријских сектора и уједно један од најотпорнијих на различите врсте криза. Иако важе за конзервативне пословне системе, нафтне компаније су међу онима које предњаче у иновацијама и које за нове технологије издвајају милијарде долара. Тој отворености за ново, нафташи понајвише и дугују свој успешан живот који траје већ око 170 година. Наиме, постоје различити подаци о тачном датуму и локацији производње прве нафте, али је извесно да се почеци нафтне индустрије везују за половину 19. века.

Иако не сеже тако далеко у прошлост, нафтна индустрија у Србији има богату историју, а недавно је обележила и значајан јубилеј. Тако је 17. новембра навршено тачно 70 година од открића прве нафте у нашој земљи. Било је то 1952. године у Јужном Банату (општина Пландиште) када је откривена нафта на бушотини Је-001, на будућем нафтном пољу Јерменовци. Од открића прве нафте до њене експлоатације прошле су четири године, па је тако производња почела 1956. године. Ентузијазам првих нафташа у Србији био је огроман тако да је у складу са тим напорима расла и производња нафте. За само три године од почетка експлоатације, производња се са 7.350 тона повећала на око 84.000 тона. Сада се рачуна да кумулативна производња на нафтном пољу Јерменовци, од његовог пуштања у рад, износи више од два милиона тона нафте.

Потрага за нафтом у Србији

Прва истраживања нафте и природног гаса у Србији су започета након Другог светског рата. Занимљиво је да су одређена истраживања налазишта угљоводоника у нашој земљи вршили Немци током окупације Србије. Та истраживања су, према доступним подацима, посебно била интензивна код Велике Греде у Банату, али до производње нафте и гаса тада није дошло. Током обнове земље учињени су и значајни кораци ка проналаску „црног злата“ што је било поверено новооснованом предузећу „Нафтагас“. Тако су од 1948. године извођена такозвана „плитка“ бушења да би само годину дана касније у Војводини почело истраживање на дубинама већим од 1.000 метара.

Прво лежиште гаса је откривено 13. јула 1949. године на бушотини Вг-002, на гасном пољу Велика Греда, а производња је почела три године касније. У истој години откривена је и нафта на пољу Јерменовци, а све остало део је успешне историје нафтног сектора Србије. „Проналазак 'црног злата' у Јерменовцима био је преломни тренутак у развоју младог нафташког колектива… Бушотина “Је-001” лоцирана је на основу претходних истражних радова које су Немци спровели за време Другог светског рата и допунских истраживања урађених након оснивања предузећа. Иако су сећања после толико деценија избледела треба се сетити да је наша основна радна снага била из околних села. Све су то били здрави и снажни младићи, који су мукотрпним радом стицали неопходно искуство“, причао је својевремено Глиша Каровић, дипломирани инжењер геологије који је цео свој радни век провео у „Нафтагасу“.

Нове технологије домаћих нафташа

Данас се истраживањем и производњом нафте и гаса у Србији бави НИС, а у земљи има око 50 нафтних и гасних поља. Поред тога, НИС истраживања врши у Румунији и Босни и Херцеговини. Најстарија инострана концесија компаније је у Анголи где производња нафте траје од 1985. године. На нафтном пољу Јерменовци сада се налазе 42 производне бушотине. Иако експлоатација траје 70 година, нафтно поље Јерменовци има и своју будућност. Захваљујући савременим технологијама и значајним улагањима, НИС планира да продужи животни век овог поља, као и његов даљи развој. Применама нове технологије биће омогућено повећање коефицијента искоришћења нафтних резерви, наводе у НИС-у.

Оно што деле некадашњи и садашњи нафташи у Србији јесте ентузијазам. Иако НИС већ дуго није само нафтна компанија, већ енергетска корпорација која поред Србије успешно послује и у региону, не одустаје се од иновација и нових технологија у истраживању и производњи нафте и гаса. За иновације у НИС-у задужен је Научно-технолошки центар компаније који поседује јединствену базу геолошких података из нашег региона, а задужен је и за реализацију дигитализације и иновација. Ништа мање значајна нису ни еколошка издвајања НИС-а. Компанија је од 2009. године у еколошке пројекте и пројекте који дају значајан еколошки ефекат уложила око 900 милиона евра, а велики број иницијатива реализован је баш у области истраживања и производње нафте и гаса.

„Србија има много разлога да буде поносна на историју свог нафтног сектора. Реч је о генерацијама нафташа који су стрпљиво стицали своја знања, радили марљиво и значајно допринели енергетској стабилности своје земље. У том правцу настављамо и сада када се процес истраживања и производње нафте и гаса непрестано модернизује увођењем савремених метода и технологија. НИС ће наставити са улагањима у иновативну опрему и даљи развој компетенција запослених како би обезбедио даљу производњу домаће нафте и гаса уз константно повећање ресурсне базе“, рекао је Марат Сахаутдинов, директор Дирекције за производњу нафте и гаса у НИС-у.