„РОД“ - остваривање основних циљева образовања и васпитања

10.11.2022. год.

Једини и основни услови за одобравање уџбеника и других наставних средстава налазе се у Правилнику о стандардима квалитета уџбеника и упутству о њиховој употреби донетом 2016. године, који утврђује обавезну примену србског језика и Правописа Матице српске, издање 2010. године.

У Речнику србског језика Матице српске из 2007. године, на који се односи наведени Правопис, на страни 1147., наведена је реч „РОД“ са описом (у прилогу). И само то значење може да се примени код тумачења појма „род“ из члана 8. тачка 15). Закона о основама система образовања.

Реч „Род“ налази се и у Вуковом Србском рјечнику из 1818. године (у прилогу).

Узгред, због могуће забуне, наводи се: дана 1. јуна 2021. године престао је да важи Закона о равноправности полова (који се односио на мушки пол, женски пол, мушки род, женски род итд.). Истога дана, по узору на стране прописе, усвојен је непотпун и неприменљив Закон о родној равноправности (Law on Gender Equality).

У специфичним околностима преузет је страни закон на енглеском језику, тако да је реч „gender“ преведена са речју „род“, која нема везе са полом, и сваком лицу даје право да се, без обзира на пол и без подношења било каквих доказа, изјасни о свом родном идентитету, коме у том тренутку припада као нпр. да је: мушкарац, жена, лезбејка, хомосексуалац, бисексуалац, квир, неутралан, међупол и сл. Према недавно изнетим подацима Би-Би-Сија, међупол/интерсекс за сада се појављује у преко 150 облика.

Иначе, и поред запрећених новчаних казни и казни затвора до пет година, Закон о родној равноправности није могуће применити из неколико разлога:

- Супрортан је Уставу и мноштву других закона који се односе на образовање и васпитање.

- За појам „род/џендер“ још нису утврђени родни/џендерски идентитети па је организациони одбор недавно одржаног Еуропрајда 2022. изнео властима два захтева: да се усвоје закон о родним идентитетеима и закон о истополним заједницама.

- Родно осетљив језик и родно сензитиван језик немају речник, немају правопис, немају граматике, немају катедре и сл.

- У универзална и опште прихваћена људска права, фиксирана нпр. члановима Међународног пакта о грађанским и политичким правима УН и Европском конвенцијом о људским правима, спада да је брак заједница мушкарца и жене, да се пол детета уписује одмах по рођењу, да родитељи имају право да васпитавају децу у складу са својим религијским убеђењима (а Уставом је гарантована и посебна заштита деце и породице што је све неспојиво са горе наведеним појмом "џендера").

У делу који није супротан Уставу, универзалним и опште прихваћеним људским правима (која се примењују чак и у случају када у некој земљи не постоји Устав) и другим обавезујућим прописима могућа је примена неспорног дела Закона о родној равноправности. Међутим, за давање стручног мишљења ЗУОВ, НПС и Министарство морају да затраже помоћ правних експерата. За тумачење и примену Закона о родној равноправности и појма „род“ - који није биолошки појам - нису стручни просветни радници из области биологије, музике, србског, историје, ликовне уметности и сл.

Из наведених разлога, док се не промене горе набројани прописи, посебно:

ПРАВИЛНИК О СТАНДАРДИМА КВАЛИТЕТА УЏБЕНИКА И УПУТСТВО О ЊИХОВОЈ УПОТРЕБИ

Завод за унапређење образовања и васпитања, Национални просветни савет, Министар просвете, просветни радници и сл. не могу да одобравају, ни да у уџбеницима и другим наставним средствима користе појмове: „род“, „родно осетљив језик“, „родно сензитиван језик“ и „родни идентитет“.

Закон о родној равноправности не забрањује: Заводу за унапређење образовања и васпитања, Националном просветном савету, Министру просвете, и запосленим у просвети да остварују „Основне циљеве образовања и васпитања“ наведене у члану 8. Закона о основама система образовања и васпитања, а посебно оне из тачке 16). која се односи на: развијање личног и националног идентитета, развијање свести и осећања припадности Републици Србији, поштовање и неговање србског језика и матерњег језика, традиције и културе србског народа…

Полазећи од горе наведеног, у програмима за четврти разред гимназије за ученике са посебним способностима, из „циљева општег и средњег образовања и васпитања“, потребно је избацити реч “род“ из предмета: рачуноводство и информатика, географија и историја, сценске и аудио-визуелне уметности, филолошке науке, математика, физика и спорт.

Иако се ради о неспорном појму „род“ из Речника србског језика Матице српске, боље је избацити га, јер његово уклањање неће створити проблеме, с обзиром да Устав и многи други прописи одавно гарантују забрану од свих облика дискриминације.

Поред тога, из Програма за предмет географија и историја, потребно је избацити, или преформулисати, појам „род“:

- ст. 49. - Четврта индустријска револуција; породични и родни односи;

- ст. 72. - Анализирати повезаност четврте индустријске револуције са променама у сфери породичних и родних односа, демографским променама, бригом о здрављу и животној средини.

- ст. 108. - За достизање исхода ученик ће бити у стању да дискутује домете популационе политике у земљама депопулације ученик треба да демонстрира да може да: коментарише конзервативне и савремене приступе популационој политици, критички просуди домете и ограничења политика подстицања рађања, дискутује решење на изазов депопулације из перспективе породичног живота – да ли је могуће ускладити родне улоге и достићи жељени број деце,

Литература:

1. Костић, В. С., Ђукић Дејановић, С., Рашевић, М. (ур.) (2020). Србија: Род, политике, становништво. Београд: САНУ, Институт друштвених наука.

III

У Програму за предмет филолошке науке употреба појма „род“ није спорна :

ст. 109 ГРАМАТИКА

У овом делу предвиђено је надовезивање на знања стечена на часовима србског језика и других језика о граматичким категоријама и врстама речи. Треба указати на опозицију у оквиру сваке категорије: род (мушки и женски), број (једнина и множина), падеж (независни и зависни).

ст. 159.

РУСКИ ЈЕЗИК - ФОНЕТИКА И ФОНОЛОГИЈА

Систематизација правила руског књижевног изговора.

МОРФОЛОГИЈА

Именице

• Род непроменљивих именица.

• Именице придевског и партиципског порекла.

• Именице општег рода.

ст. 191.

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

Именице

Системски приказ морфолошких карактеристика.