Историја и еволуција аутомобилске сирене

Постоји један део аутомобила који истовремено помаже да се спасу животи, разбесне други возачи и изазову непроспаване ноћи многим становницима града, а то је аутомобилска сирена . Скромна сирена не наилази на велику љубав, али је била један од првих додатака, с обзиром на то да је уграђена у „кочије без коња“, што значи од самог почетка аутомобила. Па, ако сте заинтересовани за историју и еволуцију аутомобилске сирене , наставите да читате.

Неки од данашњих возача могу сматрати да је вожња без модерних погодности, као што су сателитска навигација и УСБ портови за пуњење паметних телефона, прилично застарела. Али живот без аутомобилске сирене, посебно почетком 20. века, када су саобраћај укључивали и коње, могао је бити заиста погубан.

Током година, трубе су стекле лошу репутацију, а то може бити због појединаца који трубе у ауту и ​​када треба и када не треба, како би искалили свој бес и фрустрацију.

Међутим, током првих дана аутомобилизма, према Мету Андерсону, кустосу у музеју Хенрија Форда у Дирборну, у Мичигену: „Коришћење сирене сматрало се љубазним. Од вас се очекивало да затрубите ако наиђете на пешаке, да бисте им рекли да се приближавате. Сматрали би вас непристојним ако не користите трубу, што је сушта супротност ономе до чега смо данас дошли."

Међутим, различити делови света значе различите обичаје. На пример у Каиру, где је густ саобраћај прекинут скоро сталним трубањем возача. Чини се да се ослањају на звучне информације да би лоцирали једни друге.

Порекло трубе

На прелазу из 19. у 20. век постојале су три различите аутомобилске сирене: ваздушна, пластична и она која личи на сијалицу и ради стискањем, као Максимилијан Топаловић у филму „Маратонци трче почасни круг „.

Могли бисте да имате трубу која је буквално урезана у вашу издувну цев, тако да када бисте је покренули, звучало би слично као што је имала парна локомотива. Или електрична сирена, која је сличнија данашњој.

Пионир у технологији аутомобилских сирена био је Милер Риз Хачисон, страствени проналазач који је касније постао главни инжењер у лабораторији Томаса Едисона Вест Оранге (Њу Џерси). Међу његовим изумима, попут раног слушног апарата, била је и сирена аутомобила која ће постати синоним за читаву еру.

"Ахуга" (Ахоога)

Клакон, који је патентиран 1908. године, био је Хачинсонов најпрепознатљивији допринос свету аутомобила. Овај уређај јединственог звука постао је свеприсутан као и Форд модел Т , за који је често био причвршћен. У градовима широм света, препознатљив звук модела Т био је управо Клаконова незаборавна „ахуга “.

А шта је дало клакону његов јединствени звук? Као што исти историчар аутомобила, Андерсон, каже: „Постоји дијафрагма о коју зупци на ротирајућем точку ударају. Покреће га електрични мотор, али како точак убрзава, добијате онај "ахоо" звук, док када успори, чујете "ха" звук иза њега. Због тога је добила надимак "Ахуга" .

Након преласка са Фордовог модела Т на модел А, Клакон труба је већ почела да нестаје до 1930-их. На његово место дошле су једноставније електричне сирене које су углавном остале релативно исте до данас.

Модерна сирена

По речима Матијаса Фишера, руководиоца производње аутомобилских сирена компаније „Бош аутомотив“: „ У суштини, функција сирене је и даље иста као на почетку“. Пошто је производио трубе за аутомобиле од 1921. године, Босцх је сада водећи добављач за произвођаче аутомобила укључујући БМВ, Цхрислер, Фиат, Форд, Генерал Моторс, Хонда, Мерцедес-Бенз, Порсцхе, Ренаулт, Субару, Волво и многе друге.

Модерне сирене трају дуже и користе мање енергије и мање електромагнетних сметњи него раније. Антикорозивни материјали су помогли да им се продужи животни век, а тефлонски филтери које користи Босцх помажу у спречавању да прљавштина и влага дођу до сирене, тако да траје дуже и има исти квалитет.

"Босцх" производи три типа: сирена диска, фанфара и сирена компресора. Последњи од ова три се користи само у комерцијалним возилима, као што су аутобуси и камиони са приколицом. Иначе, како кажу из "Боша", труба диска производи оштрији метални звук, док труба појачана фанфарама емитује хармоничнији и пунији звук. Ово помаже да се објасни зашто неки аутомобили емитују снажнији звук, док други имају богатији (и мање досадан) звук.

Трубите на сопствену одговорност

Док је функционална аутомобилска сирена обавезан део опреме на свим путничким возилима, када су у питању сами уређаји, свака држава одлучује шта је легално, а шта није. Да цитирам професора Милана Вујанића, нашег познатог стручњака за безбедност саобраћаја:

„Употреба је дозвољена у ситуацијама када је нечија имовина или здравље угрожени. На пример, забрањена је употреба сирена у близини болница и школа, али то важи само под условом да нико није у опасности по живот или да може доћи до оштећења“. Осим тога, ризикујете новчану казну, тј. ако полицајац може да докаже да сте ви играли, што понекад није тако лако.

Проблем је што се код нас сирене најчешће злоупотребљавају. Рецимо, када се на семафору упали зелено, ако први не упали истог тренутка, остали почињу махнито да трубе. Зашто? У реду, кратко упозорити некога, ако је особа можда нешто помислила и одлутала, али затрубити некоме ко, на пример, не може да упали јер му се ауто зауставио, то заиста нема смисла. У свему треба да постоји умереност, укључујући и дување у трубу. Користите сирену само по потреби.

И за крај…


Надамо се да су вам историја и еволуција аутомобилске сирене били забавни. У суштини, сирена је један од веома важних додатака сваког аутомобила. Без исправне сирене не можете да прођете ни технички преглед, а камоли да региструјете аутомобил.

Аутомобили агенције Унирент рент а цар су редовно сервисирани, све је проверено, укључујући и сирену, тако да ако се одлучите да изнајмите неки од њих, не морате да бринете, све је у најбољем реду. Сретан пут или би-бииииип!