„Овај суверени избор Финске и Шведске, два европска партнера, омогућиће јачање њихове безбедности у суочавању са тренутном претњом у њиховом непосредном суседству“, наводи се у саопштењу Јелисејске палате, преноси новинска агенција АФП, до се реч „претња“ вероватно односи на Русију.
Док је Москва у мају упозорила Шведску и Финску на „озбиљне војне и политичке последице“ ако заврше са својим настојањем за чланство у НАТО-у, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да, пошто Русија нема територијалне спорове ни са једном од држава, Москва не види претњу.
Насупрот томе, Русија је деценијама описивала перспективу Украјине у НАТО савезу као неприхватљиву безбедносну претњу, те је делимично и слање трупа у земљу било настојање да се спречи овакав исход. Да се Украјина придружила алијанси, њена територијална претензија на Крим, а који је гласао за придруживање Руској Федерацији 2014. године, могла би довести НАТО у директан сукоб са Русијом.
Свих 30 чланица НАТО-а морају ратификовати нове чланове у алијанси. Турска је у мају запретила да ће ставити вето на кандидатуре Финске и Шведске за чланство, наводећи подршку Стокхолма и Хелсинкија Курдима које Анкара сматра терористима. Очигледно је постигнут привремени договор између Турске и нордијских земаља, а Шведска је у четвртак најавила изручење турског држављанина његовој матичној земљи. Нејасно је да ли се осумњичени налази на листи наводних терориста које Анкара тражи.
Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је у четвртак да ће се његова влада састати са финским шведским званичницима касније овог месеца како би даље разговарали о апликацијама две државе за НАТО.
Више од 20 од 30 чланица НАТО-а сада је ратификовало улазак Финске и Шведске. Амерички председник Џо Бајден потписао је званичне документе у уторак.
Макронов потпис долази три године након што је описао алијансу из доба Хладног рата као „мождано мртвом“ и предложио да ЕУ брине о сопственим одбрамбеним потребама са заједничком европском војском. Међутим, Макрон је од тада променио свој став, описујући сукоб у Украјини као „електрошок буђења“ за НАТО.
Француски председник се, међутим, клонио неке оштрије антируске реторике својих НАТО савезника. Иако је Француска подржавала узастопне рунде санкција ЕУ и слала оружје Украјини, Макрон је рекао француској документарној екипи у јуну да је његов циљ да „помогне Украјини да победи… а не да се бори против Русије, а камоли да је уништи“, те је додао да „англосаксонски“ лидери то желе да ураде.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti