Форум руских географа
Руско географски друштво обележава 165. годишњицу. Као и претходних година, његови учесници планирају истраживачке експедиције из географије, геологије и екологије не само Русије, већ и најудаљенијих места на планети. 11. децембра у Санкт-Петербургу се отвара 14. Конгрес Руског географског друштва. Тај форум ће постати интересантан догађај не само за научнике, већ и за све ко воли занимљива путовања.
Идеја формирања заједнице науника ради свестраног проучавања огромних територија Русије и читавог света била је веома актуелна после великих географских открића у 18. и првој половини 19. века. Међу оцима-оснивачима географског друштва су били истакнути путници и морепловци – адмирал Крузенштрн, откривач Антарктика, неуморни истраживачи Централне Азије Семенов Тјан-Шански, Пржеваљски, Потанина, Грум-Гржимајло, - прича потпредседник Друштва, доктор географских наука Кирил Чистјаков.
Можемо да се сетимо и путовања Миклухо-Маклаја, који је постао први Европљанин, који је истаживао острва у Пацифику, као и први научник, који је протестовао против расистичких антрополошких концепција, популарних у 19. веку.
У 20. столећу су посебно место заузимале међународне поларне експедиције, одржане уз директно учешће Руског географског друштва. Тај правац истраживања је данас стекао већи значај, - наставља Кирил Чистјаков. У септембру је у Москви био одржан Арктички форум.
Тај је форум омогућио консолидацију не само домаћих поларних истраживача, већ и читаве међународне научне зајуднице. Резултат његовог одржавања је почетак међународне деценје истраживања Арктика. Рачунамо да ће такве иницијативе настати и приликом предстојећег конгреса географског друштва у Петербургу. Мада је конгресс 14., он је уствари први редовни конгрес Географског друштва, јер је оно стекло могућност да ефикасније приђе свом ставу у руском друштву.
Организација руских географа, чији је председник Старатељског савета премијер РФ Владимир Путин, има озбиљне задатке. Они обухватају не само сферу географије, геологије и екологије. На крају крајева, - како сматра Кирил Чистјаков,- не смо научници, него и сви грађани морају да буду свесни руске етнокултурне оригиналности и њеног места у историји и у савременој светској заједници.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Balaji Bharadwaj/cc-by-nc-sa 3.0/ vostok.rs
- Повезане теме
- екологија
- географија
- истраживање
- годишњица
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске снаге извеле су масовне ударе на украјинску инфраструктуру у Кијевској области. Погодци су забележени како у самом Кијеву, тако и у оближњим насељима. У Бориспољу је током напада...
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НATO-у, показују ексклузивна истраживања Ипсоса за РТС.
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Остале новости из рубрике »