Надолазећа глобална криза са храном која би могла да резултира вртоглавим растом цена хране проузрокавана је низом политичких грешака Вашингтона и Брисела, рекао је за РТ Максим Орешкин, економски саветник руског председника Владимира Путина.
Сам сукоб у Украјини није могао да изазове кризу тако масовних размера, рекао је Орешкин.
Међународни индекс цена хране Организације УН за храну и пољопривреду показује да су између априла 2020. и априла 2022. глобалне цене хране порасле за више од 60%. До повећања је дошло највећим делом пре фебруара 2022. године, када је Русија започела своју војну операцију у Украјини.
У четири године од 2016. до 2020., индекс је порастао за мање од 7 поена, али је порастао за невероватних 27 поена, са 98,1 на 125,7, у 2020-21. После друге године пандемије, индекс је износио 141,1.
Од почетка руске војне операције, индекс је порастао за додатних 17 поена.
„Овакве осцилације, са тако огромним поскупљењима, не дешавају се из једног разлога. То је увек комбинација бројних разлога који доводе до таквог резултата“, рекао је Орешкин, министар економског развоја Русије од 2016. до 2020. године.
Он указује на претерану реакцију САД-а на пандемију коронавируса као један од првих и главних фактора који су покренули повећање цена хране. Од фебруара 2020. године, САД су „повећале понуду новца за скоро 40 одсто“, рекао је он, додајући да је шест билиона долара које су САД штампале да подрже своју економију преплавиле глобална тржишта и довеле до раста цена хране, роба и енергије. .
Претерано ослањање Европе на обновљиву енергију, која је одвлачила ресурсе из производње хране, и на краткорочне уговоре о гасу који су довели до повећања цене гаса крајем 2021. такође су значајни фактори, навео је Орешкин.
Почетком маја, немачки министар за економску сарадњу и развој Свења Шулце рекла је да је фокус неких нација на зелену енергију допринео несташици хране. Према њеним речима, до 4% биогорива у Немачкој се производи од хране и сточне хране.
„То треба свести на нулу, и то не само у Немачкој, већ потенцијално и на међународном нивоу“, рекла је она за Билд.
Орешкин је рекао да су ови фактори такође довели до смањења производње ђубрива, што је заузврат погодило жетву и подигло цене хране. Таласи санкција које су САД и њихови савезници увели Москви након почетка војне операције у Украјини значајно су погоршали кризу.
„Ради се о многим санкцијама које су наметнуте различитим произвођачима ђубрива у Белорусији и Русији. То су санкције за бродове, санкције за плаћања које су зауставиле трговину“, рекао је он, додајући да и Русија и Белорусија желе „да извозе више хране и више ђубрива“, али „санкције блокирају приступ глобалном тржишту и, наравно, ограничавају снабдевање“.
Према Орешкину, 20 милиона тона пшенице наводно блокираних у Украјини, која је постала врућа тема међу западним политичарима и медијима, чини 2,5% глобалне производње пшенице. Он је такође навео да је Русија спремна да делимично надокнади потенцијалне украјинске губитке пшенице извозом са 13 милиона тона више у овој години него 2021. године.
Он је такође указао на глобалну неједнакост у храни као основни узрок. „У стварности, на овој планети има довољно хране“, али развијене нације као што су САД једноставно конзумирају много више хране од других, рекао је он, додајући да људи у САД-у у просеку уносе „више од 50% калорија дневно више” него људи широм света.
„Штампају новац, узимају сву храну, и наравно узимају храну од оних који си не могу да је приуште.”
„Ако земље попут Сједињених Држава буду трошиле мање, биће довољно хране за све”, додао је он.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
