Biće skoro propast sveta

 

Iako ovakve scene podsećaju na početak pandemije 2020, kada su se pravile zalihe svega, a najviše toalet papira, jasno je da su uticaj tabloidnih medija, i na prvom mestu neodgovorne izjave političara (političara, jednina) krivci za ovakvu situaciju. Na Twitteru se već mesecima ljudi slikaju sa paketima šećera, brašna i zejtina, uz komentare tipa 'imam svega, zainteresovane poruka u inbox'. Devedesetih se nisu pravile zalihe, jer nije imalo ni od čega - prodavnice su tada bile prazne. Danas, kada živimo u zlatnom dobu, skoro svako može da ima mali magacin osnovnih životnih namirnica.

 

Inače, većina ljudi ne zna zašto se samo u Srbiji danas za suncokretovo jestivo ulje korisri naziv 'zejtin'. Naime, 'zeytinou' je stara arapska reč za sve vrste masline koje su još u vreme Rimskog carstva masovnog uzgajane širom Mediterana. Vremenom, ovaj termin je počeo da se koristi za sve vrste biljnih ulja, a u vreme Osmanskog carstva je korišćen i za mirisna ulja poreklom iz tadašnje Indije i Kine. Proizvdonja suncokretovog ulja je na ovim prostorima krenula relativno skoro. Posle prvog svetskog rata, prva prerada suncokreta je pokrenuta u Vrbasu. Nakon drugog svetskog rata, fabrika ulja 'Vojvodina' je proširena i dobila je ime 'Domaća', a 1969 je ime promenjeno u 'Vital'. Pedesetih i šezdesetih godina je suncokretovo ulje promovisano kao daleko zdravije i bolje od korišćenja svinjske masti, a na tržištu se ponovo počeo koristiti stari turski naziv - zejtin.

 

Izvori su prošli, a rat u Ukrajini besni nesmanjenom žestinom. Srbija je, na žalost ili na sreću (zavisi iz kog se ugla gleda, a i ko gleda) jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji (mada jeste Belorusiji). Iako sankcija nema, zejtina - barem za sada - ima. A i ako ga ne bude, uvek možemo pozajmiti od komšije, iz ličnih zaliha.

 

Ivan Trajković