Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ најавио је да ће блок пружити додатних 500 милиона евра војне помоћи Украјини.
У разговору са новинарима на састанку министара спољних послова Г7 у Немачкој, он је објаснио да ће нова транша, која ће бити четврта коју ће Кијеву обезбедити ЕУ, бити опредељена за куповину тешког наоружања, укључујући оклопна возила, тенкове и артиљерију, заједно са муницијом и повећаће укупну помоћ блока Украјини на око две милијарде евра.
Борељ је рекао новинарима да је ЕУ потребан „нови подстицај за војну подршку“ заједно са „већим притиском на Русију економским санкцијама и наставком међународне изолације Русије и супротстављањем дезинформацијама“.
Високи представник за спољну политику и безбедност је такође изразио наду да ће блок наредних дана постићи консензус о ембаргу на руску нафту, напомињући да ће се, уколико се не постигне договор на нивоу амбасадора, о томе разговарати на састанку министара спољних послова земаља ЕУ у понедељак.
„Сигуран сам да ћемо имати споразум. Потребан нам је и имаћемо га. Морамо да се ослободимо од зависности руске нафте“, рекао је он.
ЕУ је објавила своју прву траншу, која је требала да покрије испоруку оружја Кијеву у вредности од 500 милиона долара, убрзо након што је Русија почела своју војну операцију у Украјини крајем фебруара. Одлука ЕУ означила је отклон од дугогодишње политике блока да не пружа војну помоћ.
Поред тога, многе чланице ЕУ значајно су повећале своју војну подршку Кијеву пошто је Немачка, најбогатија земља ЕУ, преокренула свој став да Кијеву не испоручује смртоносно оружје и значајно повећала своје војне трошкове за помоћ Украјини.
Ипак, Кијев је више пута инсистирао на томе да међународна заједница треба да пружи много већу финансијску и војну подршку. Украјински званичници захтевају да НАТО или успостави зону забране летова изнад Украјине, или да Кијеву обезбеди средства да то сам уради, попут система противваздушне одбране и борбених авиона.
У међувремену, Москва је упозорила западне земље да не „пумпају” Украјину оружјем, наводећи да те акције продужавају сукоб и све више онемогућавају мирно решавање рата.
Говорећи пре Борељовог саопштења, руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је ЕУ од „конструктивне економске платформе“ постала „агресивни“ актер рата у Украјини.
„ЕУ се претвара од конструктивне економске платформе која је првобитно требало да буде, у агресивног милитантног играча који има амбиције које се протежу далеко изван европског континента“, рекао је Лавров на конференцији за новинаре данас, додајући да ЕУ „следи стопама НАТО-а” и да су два ентитета у процесу спајања, при чему ЕУ жели да постане ништа више до додатак војном блоку који предводе САД.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
