Каспијско море: економска сарадња „петорке“ без спољашњег војног штита
Каспиј треба да постане зона одговорности искључиво приобалних земаља – Русије, Азербејџана, Казахстана, Туркменије и Ирана. Москва позива партнере да с оваквих позиција решавају проблеме правног статуса Каспија. У супротном случају, порашће апетити других држава за решавање сопствених задатака уз покривање региона војним штитом.
Претња појаве војне инфраструкуре иностраних држава на Каспију није „шарена лажа“. На пример, 2003. године Азербејџан и Казахстан су одбили руску идеју о стварању уједињене војно-морске групације ради учествовања у америчком програму „Каспијски стражар“ (Caspian Guard). У оквиру ње Вашингтон је издвојио Бакуу и Астани 130 милиона долара за модернизацију флоте. У одговор Русија је поставила задатак јачања војног присуства у региону, пошто борба за његове ресурсе може изазвати поремећај биланса снага у близини његових граница. Међутим, на недавном самиту каспијске „петорке“ у Бакуу Москва је ставила до знања да ће војне аргументе сачувати за крајњу прилику.
Русија у први план истиче економска питања, између осталог, иницијативу за оснивање Организације каспијске економске сарадње. Ради се о коренитој модернизацији каспијског дневног реда, који се пре тога ограничавао углавном питањима војне безбедности и вађењем сировина, помало разблаженим еколошком реториком, сматра заменик генералног директора Информативно-аналитичког центра МДУ Александар Каравајев.
Захваљујући Медведеву Русија је ипак успела да издејствује од партнера схватање потребе за превладавањем стереотипа. Треба проналазити нове могућности за социјално-економски развој региона. Ако, рецимо, постоји ћорсокак у смислу усаглашавања поделе дна и акваторије Каспија треба покушати са заобилажењем овог проблема путем стварања могућности за вишестрану сарадњу. Одговарајући механизам може бити оснивање Организације за каспијску економску сарадњу. У њеним оквирима земље би могле да развијају своје економске пројекте. На основу резултата првих разматрања ове инцијативе, а Медведев ју је предложио још 2008. године, постало је јасно да у целини руководиоци каспијске „петорке“ оптимистички гледају на формирање овакве организације и да су спремни да коригују своје приступе интеграцији.
Међу пројектима ван којих ће остати нерегулисаност статуса мора, јесте изградња обилазнице око Каспија, проширење путничког и бродског саобраћаја између лука Каспијског басена, реализација пројекта оснивања Каспијске банке за трговину и развој. Могуће је да цела „петорка“ има удела у изградњи канала „Евроазија“ између Каспијског и Црног мора, такође је могућа реконструкција читавог ланца руских устава, које Каспиј повезују са Светским океаном.
Иницијатива Москве за стварање ОКЕС представља и алтернативу покушајима да се споља провоцирају политичке противречности међу прикаспијским земљама. Нови постор ће очигледно, помоћи не просто да се избалансирају интереси у оквиру „петорке“ већ ће омогућити њеним учесницма да ојачају своје геополитичке позиције.
- Извор
- Голос России, © коллаж: «Голос России»/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Азербејџан
- Казахстан
- Туркменија
- Иран
- геополитика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »