Магија уметничке четкице и књижевног пера
Слађана Недељковић је истакнута уметница и књижевница из Врања, и са њом смо разговарали на тему уметничког стваралаштва у доба интернета и друштвених мрежа.
Да ли су интернет и друштвене мреже промениле начин на који конзумирамо и доживљавамо уметност?
Друштвене или социјалне мреже су сервиси данашњице који свима нама, корисницима, омогућавају разноврсне видове комуникације и могућност личне презентације,. промоцију производа и услуга, брендирање - и ко зна шта још.
Чињеница је да се таква данашњица осликава и у сфери уметности и то мислим на најјефикаснији начин, ако говорим о ликовној уметности. Сам начин, доживљај и поимање уметности се врло битно променило на најпозитивнији начин - јер се (по мени) уметност приближила људима у доступности, присутности и у едукативном и у комерцијалном смислу.
Може бити и много јасније ако ставимо обичан параметар - да је пре нешто више од десетак година било незамисливо да љубитељ уметничког дела пита, контактира уметника на тако непосредан начин о делу - а данас че многи посетиоци баш преко друштвених мрежа затражити додатне информације или се распитати о другим битним аспектима које су у интересовању. Мени је то фасцинантно, та могучност да се допре до ствараоца, разговара с њим и надје решење за неке нове идеје, слике и пројекте.
Колико наше друштво прати културу и културне догађаје?
По чињеницама рекла бих задовољавајуће, по осећају - рекла бих да би сви уметници били срећнији да је публике И интеракције више. У том балансу културних пракси, живота, економије и свега сто нас је снашло у последње време (мислим на две године уназад) издвојила бих те неке ствари које утичу на праћење културних садржаја - културне потребе појединца, културне навике, укусе (естетске), знања о култури и наравно, колико уопште сви ми, имамо и поседујемо културна добра (књига, слика, скулптура И сл). Увек може боље, зар не?
Шта тебе највише инспирише да ствараш уметничка дела?
Најзахвалнија, најсрећнија и најопуштенија сам док стварам, и свИ они који воле оно што раде знају о чему говорим. Свакако тај " задатак", тема или тренутна инспирација се некако мења И зависи од мотива који израдјујем, па тако ако сликам мотиве старог Врања, оживљавам неку легенду или причу из нашег краја ,,то волим да радим уз музику, уз трубаче и сликање иде с добром енергијом и лако. Ту сензитивност, додир боја и "приче" с њима није бас лако описати а ја често волим рећи за тај процесс - "Магија цеткице". Инспиришу ме људи, природа и све(т) око нас.
Да ли је лакше сликати или писати, шта те више испуњава као уметницу?
Никада, чини се, постати писац и књижевник није било лако. Оставити дело које се памти, још теже. Написати ремек-дело, брдо варијанти, папира, размишљања , дани и ноћи, одустајања и често се може лако десити да све заврши у некој фиоци. Замало да и ја тако урадим. Увек бих волела да је перфектно, допадљиво и да се наравно допада свима.
Тако је и са сликама - императив је пренети емоцију на најбољи нацин. То је онај општи утисак и сви уметници томе теже. Обзиром да сам се и школовала у области ликовног стваралаштва и да ме оно прати од детињства - мени је некако лаксе да уроним у боју, да цртам и отиснем се "тамо негде иза дуге" бар док траје тај стваралачки процес
Да ли доживаљај уметничког дела исти у Галерији и на Инстаграму, и да ли са друге стране, мреже омогућавају да уметничка удела погледају и људи из других земаља, који их другачије не би видели
Доживљај уметничког дела никада није исти у Галерији и на Инстаграму. У Галерији имамо доживљај, осећај, загрљаје, интеракцију и често пута потпуно природно укључујемо још једно чуло - тактилно, а то је чуло додира. додје нам да дотакнемо слику, површину, осетимо текстуру и енергију рада. Та сензитивност је у сусрету с нечим што нас је очарало потпуно разумљива. Остаје нам у том директном сусрету и могућност да говоримо с публиком и имамо онај најискренији одговор, готово дечји, јер је тада тог тренутка дат. Чиста експресија.
И да, са друге стране, мреже омогућавају да уметничка удела погледају и људи из других земаља, који их другачије не би видели. Свакако веома ценим и ту врсту интеракције и могућности али ми је усмено, топлина која остаје у медјуљудском сусрету и даље на првом месту.
Иван Трајковић
Коментара (1) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном србском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за
Остале новости из рубрике »