Амерички председник Џо Бајден придружио се глобалном негодовању због наводног масакра цивила у Бучи, захтевајући „суђење за ратне злочине” руском председнику Владимиру Путину.
Он је даље поменуо потребу да се „прикупе информације“ и „добију сви детаљи“ пре „стварног суђења за ратне злочине“.
Све се дешава када САД настоје да суспендују чланство Русије у Савету за људска права УН „као одговор на оптужбе да су руске снаге починиле ратне злочине у Бучи и другде у Украјини“, саопштила је јуче Линда Томас-Гринфилд, амерички амбасадор при УН-у, позивајући 140 земаља које су гласале прошлог месеца да осуде руску војну операцију у Украјини да „ускаде наше речи са делом“.
Међународни кривични суд (МКС) је у марту покренуо истрагу о наводним ратним злочинима и другим преступима почињеним током руске војне операције у Украјини, након што је „већ нашао разумну основу да верује да су почињени злочини из надлежности Суда“, рекао је тужилац МКС-а Карим Кан.
Снимци из Буче, града северозападно од Кијева, појавили су се током викенда на којима се види више тела обучених у цивилну одећу. Кијев је брзо окривио руске снаге. Москва је категорички одбацила умешаност и навела да је инцидент инсцениран за западне медије, а заменик сталног представника Русије у Савету безбедности УН Дмитриј Пољански га је назвао „очигледном провокацијом украјинских радикала“.
Упркос позиву портпарола Кремља Дмитрија Пескова на „озбиљан скептицизам“ и вишеструке недосљедности које доводе у сумњу веродостојност доказа, амерички званичници обе странке су поновили тврдње Кијева и оптужили руске снаге за „ратне злочине“, на челу са председником Одбора за спољне послове Сената Бобом Менендезом и високо рангираним републиканским чланом Џимом Ришом, позивајући на „одговорност“ и именујући Путина као одговорног. Прошлог месеца, амерички Сенат усвојио је резолуцију којом се руски председник сматра ратним злочинцем.
Међутим, САД нису држава потписница Римског статута Међународног кривичног суда, уговора из 2002. године којим се организација успоставља као „независни стални Међународни кривични суд у вези са системом Уједињених нација, са јурисдикцијом над најтежим злочинима који изазивају забринутост међународне заједнице у целини“.
Док је Обамина администрација имала радни однос са Судом као посматрач, став САД-а према међународном правном телу достигао је свој најнижи ниво под председником Трампом, који је осудио МКС као део „неизабране, неодговорне, глобалне бирократије“ која „нема јурисдикције, без легитимитета и без ауторитета” у говору Уједињеним нацијама 2018. године.
Године 2020. САД су увеле санкције званичницима Међународног кривичног суда у знак одмазде за његову истрагу о ратним злочинима које су починиле САД током свог 20-годишњег рата у Авганистану. Када је Бајденова администрација укинула ове санкције 2021. године, експлицитно је задржала своје инсистирање на аутономији САД, а државни секретар Ентони Блинкен је изнео „дугогодишњи приговор Вашингтона на напоре Суда да потврди јурисдикцију над особљем држава чланица као што су Сједињене Државе и Израел”.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
