Митрополит Јоаникије: Многи од Цркве очекују да не помиње агресију НАТО пакта

24.03.2022. год.

„Наша обавеза да запишемо сва имена пострадалих из Црне Горе у борби за Косово и Метохију“

Поводом 23 године од почетка НАТО бомбардовања Србије и Црне Горе, тадашње СРЈ, данас, 24. марта 2022. године, Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије одслужио је у Цетињском манастиру помен свим невино пострадалим жртвама НАТО агресије.

У својој бесједи Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је оцијенио да је 24. март, почетак НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, страшни датум у нашој новијој историји те да по много чему подсјећа на 6. април 1941. када је бомбардована од стране нацифашиста Краљевина Југославија, наша отаџбина, која је том приликом и поробљена:

“Удружене земље НАТО пакта, кршећи међународно право и савезништво које смо имали са западним земљама у ранијим ратовима, извршиле су најстрашнији злочин над нашим народом и нашом земљом за 78 дана бомбардовања најсавременијим оружјем. Од тога носимо дубоке трауме, нарочито зато што нијесмо код западних земаља нашли, осим часних појединаца, никаквог разумијевања као народ него смо били оцрњени, али само са циљем да се наша земља понизи и да се остваре циљеви агресора на нашу отаџбину.”

Подсјетивши на жртве НАТО бомбардовања, Владика је истакао да су се војници, који су пострадали у рату храбро бранећи земљу, жртвовали за одбрану својих огњишта и светиња и своје отаџбине. Та жртва поднешена за ближње је, по ријечима Господњим, највећи доказ љубави и то је христолика жртва.

“Нема веће љубави од ове, говори Господ, него ко живот свој положи за ближње своје. Проливена је невина крв и наших војника, али и невина крв дјеце. Ми овдје у Црној Гори најчешће помињемо жртве из Мурине, јер смо видјели то згариште нашим очима и знамо те породице. Данас та дјеца која су пострадала на Мурину: Мирослав, Оливера и Јулија, већ би били родитељи, да је Бог дао већ би њихова дјеца ишла у школу. То троје дјеце и троје одраслих са Мурине уписани су међу невине христолике жртве и прибројали се оним жртвама, оној дјеци, старцима, мајкама, који су баш у тим крајевима страдали од нацистичких СС дивизија 1943. године.”

Објашњавајући зашто је током службе поменут велики број војника – Црногораца, који су током 1998-1999, бранећи наш народ на Косову и Метохији од албанских терориста, дали своје животе, нагласио је да трећина породица у Црној Гори, ако не и више, има породично предање, а за многе је и доказано, да потичу са Косова.

“Његош је Црну Гору назвао косовским збјегом, гдје се народ скрио да би сачувао искру слободе, искру части и достојанства, искру праве истините вјере. И у Црној Гори се живјело за ослобођење Косова. Толико се пјевало у Црној Гори о Косову, а, наравно, не може се пјевати по диктату него се пјева из срца, нарочито у доба краља Николе, који је и сам пјевао химну Онамо, ‘намо, за брда она, која је једна од најљепших химни посвећених Косову”, бесједио је Митрополит Јоаникије.

Осврнуо се на тадашње ослобођење Метохије и казао да се његовало то памћење да је Метохија одувијек припадала Старој Зети и да Црна Гора на њу има право па се и много народа касније населило тамо, враћајући се на своја стара огњишта која су напустили послије Косовске битке.

“И много родбине наше је тамо страдало. И, наравно, људи су поштовали и своју државу која је од њих тражила да бранме своју земљу”, казао је он.

Казао је да је наша обавеза да запишемо сва имена пострадалих из Црне Горе у борби за Косово и Метохију.

“Да их унесемо у поменик за молитвено помињање свих тих јунака и свих тих жртава. Том списку се обавезно придодају и невине жртве троје одраслих и троје дјеце на муринском мосту пострадалих, које ми памтимо као христолике жртве. А оне су за земље НАТО пакта биле само колатерална штета. По први пут смо чули такву фотмулацију, понижавајућу и нељудску, безосјећајну. И нико од нас не може тражити да ми прихватимо да су дјеца, која страдају невино – колатерална штета”, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да овоме списку треба придодати и све оне који су пострадали од албанских терориста на Косову и Метохији послије бомбардовања.

“Много их је на томе списку, почевши од дјеце и омладине из Пећи, Гораждевца и са цијелог Косова и Метохије. Све је то наша родбина, све су то наши најближи јер су се својом жртвом и својом невином крвљу уписали заједно са косовским мученицима, заједно са витлејемском дјецом, заједно са новим мученицима пострадалим од нацифашистичке руке. И њих не смијемо заборавити”, нагласио је Митрополит Јоаникије.

Поручио је да је поред Видовдана данашњи дан најпогоднији да их помињемо заједнио.

“И видјећете да ће то бити велики списак пострадалих. Колико је тек прогнаних! Колико је тек оних чије је срце препукло када су били прогнани са Косова и Метохије! И за њих се такође треба Богу молити”, казао је Владика.

Казао је да многи од Цркве очекују да не помиње агресију НАТО пакта на СРЈ.

“Ми смо народ који његује памћење и не можемо заборавити. А не можемо ни не помињати. Још је ужасније што од нас очекују да заборавимо жртве. Црква никада не заборавља оне који су невино пострадали за крст часни и слободу златну, за своју вјеру и за своју отаџбину. И вршићемо овај помен и свједочићемо и говорићемо. Није то једини пут када смо страдали у нашој историји – сва је наша дуготрајна историја испуњена страдањем. И треба да памтимо и стара и нова страдања. Народ који заборавља, он губи памћење и сјећање на своје коријене и постаје као тиква без коријена”, упозорио је Митрополит Јоаникије.

В. Девић/Р. Војиновић

Фото: В. Симовић
Митрополија