Дивљачко иживљавање НАТО пакта над СР Југославијом и њеним становништвом

Однос војних снага НАТО према Војсци Југославије био је пред почетак агресије 600 према 1, а ВЈ је заостајала технолошки најмање 30 година. Процена НАТО команданата била је да ће Србија капитулирати после неколико дана.

НАТО је планирао копнену офанзиву на "спрженој земљи", пошто уништи ПВО. Међутим, ни после 78 дана нису се "стекли услови" за то. И тада је две трећине оружја било спремно за борбу и више од 99 одсто мобилисаног људства.

Све је било на страни НАТО, осим морала, родољубља и довитљивости.

- Они нису могли да схвате како смо се уопште дрзнули да одбијемо капитулацију у Рамбујеу и не дозволимо да НАТО ушета у Србију. Џон Пембертон, војни и ваздухопловни изасланик САД, на крају последњег састанка пред агресију упитао ме је: Знате ли да сте мали и технолошки најмање тридсет година иза нас, на чему заснивате ту самоувереност? Одговорио сам му да ће сазнати кад нас нападну. Бесно се окренуо и отишао без руковања - прича генерал Спасоје Смиљанић.



Годинама уочи агресије показале су се много слабости у државном и војном врху.

- Чак је и наш начелник Генералштаба био убеђен да ће после краткотрајних удара ракетама по КиМ, уследити копнена инвазија. Ми "плавци" смо упозоравали да су такви ратови прошлост и да ће доћи до масовног ваздушног удара уз помоћ космичке војске - сателита. Показало се да смо били у праву. У складу с тим, почели смо да расељавамо јединице с мирнодопских локација, упркос претњама казном - открива Смиљанић.

Браниоци неба 1999. кажу да је искуство стечено анализирањем НАТО бомбардовања Републике Српске 1994. омогућило Војсци Југославије да се одупире Алијанси ван сваких очекивања. НАТО је знао и за оперативне процене саме ВЈ да је у случају напада оружане силе једнаке југословенској, животни век застареле ПВО процењиван на само 21 дан.

- Оно што НАТО није узео у обзир је србска сналажљивост у шкрипцу. ПВО ВРС је заваравао авионе Алијансе грађењем лажних положаја. Моћ нашег маскирања и брзих маневара показала се ефикансијом од најсавременије ратне технике - каже генерал Милош Ђошан, који је бранио небо на најстрашнијем делу ратишта, уз границу са Албанијом.

- Уместо да се укопавамо, како је прописивало правило службе, ми смо испадали из шума и дејствовали муњевито, с ливаде. После неког времена открили су да бомбардују лажне положаје од расходованих камиона и гвожђурије, прича генерал Ђошан.

Војници су уз помоћ цивилних стручњака и грађана масовно производили лажне топове, тенкове, камионе, па чак и куће, утврђења и мостове! После безброј протраћених пројектила и НАТО летачи су постајали сумњичави.

Уз макете топова и борбених возила постављане су лутке из излога обучене у војне униформе. Ако би лутка била без шлема или борбеног прслука они нису дејствовали. Зато смо преносили лутке с једног места на друго имитирајући борбене радње, па их је НАТО поново са задовољством гађао.

Појавио се чак и специјалиста за маскирно позориште.

- Пуковник Миленко Продановић дотерао је из неке фабрике текстила пун камион дрвених и пластичних кројачких лутака и брдо униформи које су шивене за територијалну одбрану. Овај ратник обдарен довитљивошћу и духовитошћу био је задужен за ову екипу "путујућих глумаца" и израду сценарија за обмањивање Алијансе - каже Ђошан.

- Показало се да правила важе све док не почне борба за живот, а онда на сцену ступа морал и интелигенција команданата и бораца. Већ на почетку агресије позвали су ме у Батајницу где су на писти остала два "мига", које сам већ прежалио. Онда су ме пилоти, стручњаци из Института "Мома Станојловић" и авио моделари из Нове Пазове позовали да погледам "појачање" у жбуњу из кога су мало вирила два добро маскирана "мига". Питао сам се одакле нам ти авиони, а кад сам пришао схватио сам да је реч о савршеним макетеама испод којих је крчкало уље у тепсијама, да привуче термовизијске пројектиле - сећа се генерал Смиљанић.

Убрзо је најављен долазак непријатељских летелица и "сценографи" су се склонили на безбедно.

Прислушкивани НАТО-пилоти су изручили товар. Нису крили задовољство јављајући штабу: "Срби су мислили да нас пређу с макетама на писти, али ми смо њих заврнули, растурили смо им маскиране авионе у жбуњу".

Поред свих писта били су и пасивни радарски рефлектори који нису варали пилоте, али су слуђивали њихове "паметне" ракете које су јуриле право на троуглове од лима искривљене тако да делују као огледало за радар. Исто одбрамбено средство, које је производио призренски "Нови металац", користили су и борци 549. механизоване бригаде ВЈ.

- Око 99 одсто НАТО "паметних" бомби експлодирало је на пасивним радарским рефлекторима и макетама. Постављали смо старе тракторе и тракторске приколице у ископане тенковске заклоне и под њима ложили пиљевину у пресеченим бурићима, а ракете су "мислиле" да је реч о упаљеном мотору тенка. Садили смо целе шуме и подизали брда земље по мостовима, а један смо цео обмотали јутом из фабрике рударских трака. Микроталасне пећнице су биле неодољив плен за противрадарске пројектиле - са задовољством се сећа генерал Божидар Делић.
 

Борис Субашић,
Новости