Погрешно поређење: Зашто НАТО агресија није ни слична руској операцији у Украјини
Европски и амерички аналитичари, новинари, популистички политичари свих врста све чешће упоређују агресију под називом "Савезничка сила" коју су извеле трупе НАТО-а против Југославије 1999. године и садашње војне операције у Украјини. Такво резоновање има два циља – да докаже да је руска војска много слабија од трупа Северноатлантске алијансе и да утиче на становнике Србије, традиционално савезничке са Русијом, позивањем на њихово сећање на тешка бомбардовања која су морали да издрже, а да сада то доживљавају Украјинци. Само то поређење није тачно!
„Савезничка сила“ – операција огромне поморске и ваздушне групације НАТО-а изведена је хибридним методама, без директних сукоба копнених оружаних снага. Два и по месеца авијација и крстареће ракете систематски су рушиле српску инфраструктуру. Истовремено, борбе на Косову водили су само локални сепаратисти, појачани „муслиманским добровољцима“ окупљеним широм Блиског истока. Током непријатељстава уништени су инфраструктурни објекти, мете бомбардовања били су телевизијски емисиони центри, инфраструктура за живот, болнице, цивили, мостови... У ствари, бомбардовање је било потребно да би се Срби натерали да пристану на услове НАТО-а о Косову и да би се свргнуо Слободан Милошевић, србски лидер који је сам покушао да се одупре уједињеној Европи и Сједињеним Државама. Као резултат, Београд је пристао на услове Вашингтона и Брисела. И убрзо се показало да је србска војска не само задржала своју борбену способност, а опстала је и противваздушна одбрана, која није могла да дејствује по високим циљевима, већ је била веома опасна за фронтовске бомбардере. Милошевић је пристао на мир суочен са хуманитарном катастрофом и претњом да се Београд претвори у рушевине.
Руска војска је покренула директну, копнену инвазију. Руске Ваздушно-космичке снаге обучене у Сирији могле би, као и НАТО пре 23 године, систематски да отерају Украјину у камено доба. Уништавање залиха воде и електрана је много лакше него гађање система противваздушне одбране, где се треба избавати узвратна ватра. Ипак, у „опкољеним градовима” и даље има струје и воде. Доведени до беса, Руси систематски уништавају украјинску војску, и њене „добровољачке батаљоне“ у којима су обесни националисти. Истовремено, Русија, што је логично за велику копнену операцију, против војске која је много већа од српске, трпи губитке. Међутим, војска под контролом Кијева их има више. То ће пре или касније натерати самог председника Зеленског, или оне који у условима рата добију неку врсту власти у Украјини, да капитулирају.
Хуманитарна питања за тим актуелног шефа Украјине су само изговор да се тражи већа помоћ Запада и оптужи Русија за злочине против човечности. Зеленски тврдоглаво одбија да отвори хуманитарне коридоре ка Русији, а његова војска држи људе у великим градовима као таоце. Срби су 1999. крили војну технику по шумама, планинама и клисурама. У својој најгорој ноћној мори, србским официрима није пало на памет да крију војнике и противваздушне системе међу стамбеним насељима. И било је јасно да НАТО то неће зауставити. Оружане снаге Украјине се, напротив, крију иза народа. Зеленски није наредио војсци да напусти ниједан град, надајући се да ће повући још руских трупа са прве линије фронта и не размишљајући о људима. Он би могао да одбије да уђе у праве преговоре са Москвом чак и када руски тенкови стигну до пољске границе. Милошевић се предао да би спасао свој народ, изгубивши на крају и власт и живот. Заправо, ово је разлика између два војна сукоба...
Једина сличност између догађаја из 1999. и 2022. је пропаганда. До сада званични подаци НАТО потврђују губитак два војника и два авиона, упркос чињеници да је југословенска страна показала много више олупина. Током рата Срби су заправо демонизовани, а медији ЕУ и САД говорили су о потпуном уништењу српске војске, заташкавајући губитке међу цивилним становништвом. Исто се дешава и у Украјини, где је, према Кијеву, трећина руске војске већ уништена. Е само ко онда докрајчује националисте у Мариупољу и код Горловке и јуриша на Харков? Слична је ситуација и са војно апсолутно непотребним гранатирањем Доњецка 14. марта, где је погинуло 20 људи, међу којима и деца, а на десетине повређено. Ове информације нису доступне у западним и украјинским медијима.
Дакле, видимо да се рат у Југославији 1999. године и садашњи сукоб у Украјини суштински разликују. Штавише, руска војска улаже све напоре да заштити цивилно становништво, што је као био један од циљева НАТО-а пре 23 године. На срећу, у Србији, где приступ информацијама о дешавањима у Русији није ограничен, то се добро разуме. Према томе, тешко да је могуће изазвати симпатије према украјинским националистима који се крију иза цивилног становништва у подрумима Мариупоља и Славјанска. Што се тиче ефикасности операције, руске Ваздушно-космичке снаге су већ уништиле више објеката Оружаних снага Украјине него амерички пилоти 1999. Можда ће операције бити упоредиве по времену, али више нема сумње да Зеленски није Милошевић, нити ће се ЕУ носити са хуманитарном катастрофом у Украјини, већ победнички Руси.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
- Извор
- Танјуг
- фото: © Новости / А. Станковић/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Америчке обавештајне службе годинама су обучавале агенте у Украјини, настојећи да то сакрију од Москве, наводи немачки магазин.
Државе које раде на извођењу напада дубоко унутар Русије неће остати некажњене, упозорио је Сергеј Наришкин.
Кијев не би могао да изврши удар ATACMS ракетама на Русију без учешћа Вашингтона, изјавио је Сергеј Лавров.
Остале новости из рубрике »