Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Privatno zdravstvo kao jedini izlaz za pacijente
11.03.2022. год.
Pandemija koronavirusa je u značajnoj meri promenila navike građana, ali i odnos celog zdravstvenog sektora prema pacijentima.
U poslednje dve godine su često otkazivane operacije, a i na neke druge intervencije se čekalo duže vreme, sve iz dobro poznatog razloga - preopterećenosti lekara, naročito specijalista, te medicinskih sestara i tehničara. Zbog svega navedenog, sve veći broj građana se okreće privatnim zdravstvenim ustanovama i ordinacija ma, gde da ironija bude veća, najčešće rade lekari zapošljeni i u državnom zdravstvu. Najčešći razlog ta ovakvu odluku pacijenata je - predugo čekanje na određenu dijagnostiku ili medicinski zahvat u državnom zdravstvu. Za određene dijagnoze, pak, ima i veoma malo lekara određene specijalizacije, pa se takvi pacijenti neretko upućuju i ka klinikama i stručnjacima u inostranstvu.
Većina građana, sudeći po istraživanjima, i ne zna na koje zapravo zdravstvene usluge ima pravo, sa overenom knjižicom republičkog fonda RFZO. U Vranju je do pre nekoliko godina postojao i radio Zaštitnik prava pacijenata u Domu zdravlja, ali je od tada ova funkcija ukinuta.
Goran Jovanović, kolumnista i novinar, prati ovu tematiku već duže vreme:
"To je negde ostalo iz vremena socijalizma, taj neki narativ 'solidarnog lečenja' - svi uplaćuju u Fond, a leči se onaj kome je potrebno, i kada je potrebno. Međutim, ovaj koncept je odavno prevaziđen, čak i u bivšim komunističkim zemljama. Imate npr. u Belorusiji, ili na Kubi, stoprocentno besplatno lečenje o trošku države, ali to je danas retkost. U Evropi, gde i mi pripadamo barem ekonomski i trgovinski, zdravstvo je ogroman sistem, ali i ogroman biznis. Svako ko se u EU školuje na medicinskom fakultetu, zna da će to svoje znanje veoma dobro i naplatiti jednog dana. Kod nas se i dalje balansira, sa nekim opštim mestima 'zdravstvenih usluga za sve', ali je poprilično jasno da se veliki broj lekova i medikamenata kupuje - nisu na tzv. 'pozitivnoj listi'. I mnogi lekovi koji jesu na toj listi, često se doplaćuje do punog iznosa" objašnjava Jovanović.
Još jedan od velikih problema domaćeg zdravstva je i masovni odlazak lekara, a sve više i srednjeg medicinskog kadra u inostranstvu, najviše u zemlje EU - Nemačku, Austriju i Sloveniju. Tako danas već ima i slučajeva da mladi ljudi ciljano upisuju Srednju medicinsku školu, kako bi odmah nakon završetka otišli 'trbuhom za kruhom' u inostranstvo. Veliki problem je i što sa Kiliničkih centara u inostranstvo odlaze i dugogodišnji eksperti i stručnjaci u svojim oblastima, pa dolazi do 'kvaka 22' situacije - mladim lekarima jednostavno nema ko da prenese nove metode i postupke lečenja. Za dodatno školovanje i usavršavanje u inostranstvu većina lekara nema sredstava, naročito oni koji već godinama čekaju specijalizaciju.
Statistika od pre izbijanja pandemije (jer u međuvremenu nisu rađene nove) kaže da npr. u Nišavskom okrugu na 100.000 pacijenata dolazi oko 400 lekara, dok na isti broj građana u Sremskom okrugu dolazi njih oko 192. Iz ovoga je i jasno da su veliki gradovi i 'meka' za lečenje određenih bolesti, jer se takve procedure jednostavno ne rade u manjim gradovima. Zbog svega navedenog, naši sugrađani se često pitaju 'Zašto ja moram da čekam ili putujem na lečenje , a imam knjižicu?'.
NIV
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa. Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi
Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати србски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада, поручио Гајић у...
Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...
Остале новости из рубрике »