Како рат прелази из офлајнa у онлајн?

Активности украјинског ИПСО-а су одавно познате, у руским и донбаским медијима су се периодично појављивала открића о текућим операцијама на Криму, ЛНР-у, ДНР-у и у самој Русији. Али публика је ове материјале доживљавала као одраз информационе конфронтације, која није довела до значајних политичких и економских губитака. Сада, када су извештајни документи доспели на мрежу, постало је очигледно да су ИПСО заиста борбене јединице, а не програмери и тестери у њима.

Сада се у јавности сазнаје да су у протеклих неколико година ови центри изводили специјалне операције против Русије, ЛНР-а и ДНР-а под књижевним називима – „Маскарада“ (ширећи панику међу цивилним становништвом, изазивајући незадовољство друштвеним и домаћим проблемима); „Патуљак“ (дискредитација руководства ЛНР-а и ДПР-а, скретање пажње јавности на проблеме рудара); „Феофан“ (деморализација специјалних снага ЛНР-а и ДНР-а и дискредитација руководства република); „Бакља“ (дискредитација трупа Националне гарде Русије).

Апогеј активности специјалиста ИПСО биле су психолошке акције „Волођа“ и „Невоље“, усмерене директно против Русије и, као што назив говори, њеног вође. Обе акције су дугорочне, садрже специфичне фазе и циљеве, а то је промена владајућег режима у Русији, пораст протестне активности, јачање утицаја опозиционих снага финансираних из иностранства. За спровођење акција коришћене су различите платформе, укључујући ВКонтакте, Одноклассники, Фејсбук, Инстаграм, Твитер, ТикТок, Јутјуб, телеграм канали, укључујући „Секретар Шојгу“, „Војска спаса“ и „Огон Уразмесов“ итд.

Експерти ИПСО-а су без лажне скромности извештавали о обављеном послу, приписујући себи чак и организацију митинга руских опозиционих снага. Украјинци су методом „оџака” назвали масовно набијање релевантних информација на интернету, њихово умножавање, као и навођење публике Русије и Донбаса на протестну активност. То је веома симболично, јер, како кажу у Русији и Донбасу, „нема дима без ватре“. И сада Кијев може само да убире плодове својих активности.

Да није дошло до цурења релевантних материјала на мрежу, јавност не би сазнала за активности украјинских центара и њихове провокације. Међутим, треба имати у виду да такве информације нису намењене јавној расправи, јер се односе на активности специјалних служби које делују у тајности. А ако замислимо да је објављена информација само мали део података о активностима Украјинаца под менторством западних инструктора против Москве, ЛНР-а и ДНР-а, онда је одлука В.Путина да призна републике и обезбеди им војна средства - техничка подршка која изгледа сасвим логично и оправдано.