Тартаља: Сматрамо да НАТО-у треба да суди србски суд

09.02.2022. год.

У случају да суд у Србији не размотри тужбе против НАТО-а за бомбардовање муницијом са осиромашеним уранијумом 1999. године, оне ће бити упућене Европском суду за људска права (ЕСЉП) у Стразбуру, рекао је за РИА Новости италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља.

Србски адвокат Срјан Алексић изјавио је раније за РИА Новости да су 20. јануара Вишем суду у Београду поднете две нове тужбе против НАТО-а од стране жртава бомбардовања са осиромашеним уранијумом 1999. године. Прва таква тужба против НАТО-а поднета је 20. јануара 2021. године. Према његовим речима, тужба, поднета у јануару прошле године, већ је требало да стигне у седиште НАТО-а, али да још нема информацију о њеном пријему. Србском адвокату помаже италијански адвокат Тартаља, који је успешно заступао интересе италијанских војника и добио 260 судских одлука које су већ ступиле на снагу у Европи.

„Италија је чланица НАТО-а, а у нашим италијанским случајевима било је довољно да поднесемо тужбу Министарству одбране како бисмо добили надокнаду штете коју су претрпели моји клијенти. Италија је била укључена у операције на Балкану након завршетка. оружаног сукоба. Није директно учествовала у бомбардовању, али је италијанска војска осетила последице, пошто је послала војску на подручја контаминирана током рата, посебно бомбардовањем са осиромашеним уранијумом“, рекао је Тартаља.

Он је појаснио да се све одлуке добијене од судова односе на бомбардовања које је извршио НАТО, те препознају узрочну везу између бројних онколошких болести у италијанској војсци која је служила на овим просторима и контаминације изазване осиромашеним уранијумом, „хемијски токсичним, радиоактивним и способним да изазове све врсте онколошких патологија и патологија централног нервног система".

„Добили смо и пресуде за случајеве италијанске војске која је служила у Ираку и Авганистану или на полигонима на Сардинији. Ситуација у Србији и на Балкану се тиче истих питања. Постоји колективна одговорност НАТО-а који је извршио ваздушне ударе на ову територију, узрокујући веома тешко загађење животне средине. Реч је о употреби несразмерног наоружања, које је неоправдано нанело штету локалном становништву, због чега смо мој колега и пријатељ адвокат Срђан Алексић и ја поднели тужбе“, рекао је италијански адвокат за РИА Новости.

"Сматрамо да НАТО-у треба да суди србски суд, а ако се то не деси, што би представљало озбиљно кршење људских права и права на одбрану, биће поднета тужба Европском суду за људска права. Борићемо се да све жртве употребе оружја које представља ратне злочине и злочине против човечности, добију адекватну накнаду штете (најмање 300 хиљада евра), као италијанске и европске жртве које штитимо“, нагласио је Тартаља и појаснио да је ЕСЉП већ донео одлуке у корист жртава контакта са уранијумом из Турске и Велике Британије, те да ће се ови преседани користити и у случају Србије.

Окружни суд у Београду прогласио је 21. септембра 2000. америчког генерала Веслија Кларка и бившег генералног секретара Алијансе Хавијера Солану кривим за ратне злочине током бомбардовања Савезне Републике Југославије (СРЈ), те их осудио на дугогодишње робије. Међутим, након свргавања председника СРЈ Слободана Милошевића у октобру 2000. године и доласка нових власти у земљи, у јесен 2001. године Врховни суд Србије је укинуо пресуду.

Према писању србских медија, Србија је на првом месту по броју оболелих од рака у Европи - годишње се открије 40.000 нових случајева. Око 30.000 становника седмомилионске земље умре сваке године од онколошких болести.