Зјуганов: Све партије Државне думе подржале да се признају Доњецка и Луганска Народна Репубика

31.01.2022. год.

Државна дума сматра да је потребно максимално подржати Луганску и Доњецку Народну Републику, изјавио је за РИА Новости лидер Комунистичке партије Генадиј Зјуганов.

Посланици ове партије су прошле недеље представили председнику апел са захтевом да се призна независност република Донбаса, да се са њима преговара о стварању правног основа за међудржавне односе и да им се пружи помоћ.

Како је за РИА Новости саопштио извор, документ би могао бити разматран 14. фебруара.

Пре неки дан су одржане међупартијске консултације.

„Постоји је заједнички став да је потребно помоћи у заштити ДНР-а и ЛНР-а колико год је то могуће. Дуго сам говорио и рекао да ако желите да престане ово бескрајно насиље и убиства, признајмо вољу грађана ове две републике да живе самосталним животом, чувају свој дом, свој посао, свој језик и своје могућности. Признајмо то и све ће бити у реду“, рекао је Зјуганов.

Раније је заменик председника Комунистичке партије Николај Коломејцев саопштио да ће Савет Државне думе у фебруару размотрити позив Комунистичке партије председнику Владимиру Путину да се признају Доњецка и Луганска Народна Република.

„Савет Државне думе одлучио је да размотри резолуцију у фебруару“, рекао је он.

Посланици Државне думе из Комунистичке партије су 19. јануара затражили од председника да размотри ово питање. По њиховом мишљењу, признање ДНР-а и ЛНР-а као независних држава помоћи ће заштити народа република од спољних претњи и јачању стабилности у региону.

Поред тога, председник се позива да што пре обави разговор са руководством Доњецка и Луганска како би се створио правни основ за међудржавне односе и регулисали сви аспекти сарадње и узајамне помоћи.

У петак је председник Државне думе Вјачеслав Володин рекао да ће консултације са лидерима партија о овој иницијативи бити одржане следеће недеље.

Он је додао да је време да се донесе оваква одлука.

Доњецка и Луганска Народна Република прогласиле су независност у пролеће 2014. године, након државног удара у Кијеву. Од тада украјинске власти спроводе војну операцију против њих у којој је, према последњим подацима УН-а, убијено око 13.000 људи.

Споразуми из Минска о решавању грађанског сукоба предвиђају прекид ватре, повлачење тешког наоружања са линије додира, као и уставну реформу, чији кључни елементи треба да буду децентрализација и усвајање закона о посебном статусу појединих региона Доњецке и Луганске области. Међутим, кијевске власти стално одлажу спровођење споразума.

Истовремено, Украјина је сада концентрисала половину војних снага у Донбасу и гађа позиције народних милиција ДНР-а и ЛНР-а, укључујући и забрањеним наоружањем. Тензије у региону подстичу САД и друге земље НАТО-а. Алијанса повећава испоруке оружја Украјини, где се такође повећао број западних инструктора. Према речима министра спољних послова Сергеја Лаврова, то би могло да подстакне украјинске власти „на војне авантуре“, што представља директну претњу по безбедност Русије.

Владимир Путин је раније истакао да Русија неће напустити Донбас „без обзира на све“. Његов портпарол Дмитриј Песков објаснио је да ће Москва наставити да пружа помоћ људима који тамо живе.