Како је Стаљинград изгледао пре Другог светског рата?

Чак и они који тек понешто знају из историје Другог светског рата, сигурно су чули за овај совјетски град на Волги. У Стаљинграду, како се тада звао Волгоград, Црвена амрија сломила је кичму Вермахту и преокренула ток светског сукоба.

Град је за ту победу платио високу цену. У жестоким уличним сукобима, артиљеријским гранатирањима и ударима из ваздуха један од најбрже растућих индустријских центара Совјетског Савеза претворен је у рушевине.

 

Blokadnik/pastvu.com

Историја херојског града који се прво звао Царицин бележи се од краја шеснаестог века. Први пут спомиње се у повељи цара Фјодора Ивановича из 1589. године као град основан ради одбране руских земаља од напада степских номада. Временом граница државе померила се на југ, а војно утврђење на раксрсници копнених и речних путева полако постајало велики трговински центар.

 

Трусов/pastvu.com

Грађански рат у Русији био је велико искушење за Царицин. Град који су бранили Црвени, од јула 1918 до октобра 1919. године одолео је трима великим нападима белогардејских трупа. Потом је неколико пута прелазио из руке у руку зараћених страна. На крају у Царицину су порушена индустријска предузећа, онеспособљена канализација, водовод и градска електростаница.

 

Blokadnik/pastvu.com

Јосиф Стаљин као председник Револуционарног совјета Севернокавкаског војног округа (орган војно-политичког руководства формацијама Црвене армије) активно је учествовао у одбрани града. 1925. године Царицин је због тих заслуга преименован у Стаљинград.

 

Blokadnik/pastvu.com

Исте године на Тргу палих бораца Револуције у центру града откривен је споменик Лењину. Одмах поред њега налазио се симбол старог Царицина, православни Сабор Александра Невског који ће бити дигнут у ваздух 1932. године. Споменик „вођи светске револуције“ задржаће се нешто дуже, све до уличних борби за град крајем 1942. године.

 

Sputnik

1930. године у Стаљинграду је отворена прва у земљи Фабрика трактора, једна од највећих у Европи. Осим трактора производила је и лаке тенкове Т-26 и чувене средње Т-34. За време рата погони су радили све до 13. септембра 1942. године када су на подручје фабрике продрле немачке јединице пешадије.

 

Sputnik

Завичајни драмски театар Максим Горки био је културни центар Стаљинграда. Зграда подигнута у време Руске империје озбиљно је оштећена у борбама, тако да је реконструисана скоро седам година.

 

prostislav1/pastvu.com

До рушилачког напада немачке авијације 23. августа 1942. године Централна робна кућа у граду словила је за једну од најлепших у земљи. У завршници Стаљинградске битке подрум зграде одабрао је за своје седиште штаб Шесте армије на челу са Фидрихом Паулусом. Совјетска војска ту је и заробила фелдмаршала 31. јануара 1943. године.

 

Личный архив Л.А.Кочетковой/pastvu.com

Једна од најмаркантнијих зграда у граду био је парни млин који је до Револуције 1917. године био у власништву породице поволошких немачких предузетника Герхард. Руинирана воденица није срушена после рата, нити је реконструисана, већ је задржана у том стању како би сведочила о страшним и херојским догађајима.

 

Јавно власништво

Кућа трговца Вороњина, која је у совјетско време постала Дворац пионира, имала је све што је било било потребно градској омладини. Музичке собе, балетски студио, лабораторију младих природњака, клуб младих морнара и још много тога. После рата озбиљно оштећена зграда је срушена.

 

Blokadnik/pastvu.com

На тргу испред железничке станице налазила се фонтана „Бармалеј“ посвећена истоименој бајци у стиховима Корнеја Чуковског. Реч је о композицији коју чини шесторо деце ухваћених у коло око крокодила. За време Стаљингрдске битке фонтана је постала позната у целом свету захваљујући несвакидашњим фотографијама ратних репортера на којима је радост на дечјим лицима била у оштром контрасту са суморним рушевинама кућа у окружењу трга.

 

pstvora/pastvu.com

Russia beyond