Међудржавни односи Русије и Србије

25.11.2021. год.

Председник Србије Александар Вучић састаће се данас у Сочију са председником Владимиром Путином. Преглед међудржавних односа Руске Федерације и Републике Србије

Дипломатски односи између СССР-а и Југославије успостављени су 24. јуна 1940. године (касније у потпуности остварени између Руске Федерације и Социјалистичке Републике Југославије, затим између Руске Федерације и државне заједнице Србије и Црне Горе).

Министарство спољних послова Русије је 11. јуна 2006. године признало да након проглашења независности Црне Горе Република Србија наставља међународно-правни субјективитет државне заједнице Србије и Црне Горе.

Одржава се традиционално активан политички дијалог између Русије и Србије.

Председник Србије Александар Вучић боравио је 18-20. децембра 2017. године у званичној посети Русији. Као резултат руско-србских преговора потписани су документи из области социјалног осигурања, привреде и туризма.

Александар Вучић је 8-9. маја 2018. године посетио Москву ради учешћа на свечаности поводом 73. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. Председник Србије је заједно са председником Руске Федерације Владимиром Путином учествовао у маршу Сверуског јавног грађанско-патриотског покрета „Бесмртни полк Русије“. Одржан је и билатерални састанак лидера.

Председник Србије Александар Вучић боравио је 2. октобра 2018. године у радној посети Русији.

Председник Русије Владимир Путин боравио је 17. јануара 2019. године у званичној посети Београду. Током разговора у ограниченом формату, размотрено је стање и изгледи за даљи развој руско-србских односа у различитим областима, укључујући трговинско-економску, хуманитарну, војно-техничку сферу. Затим су преговори настављени у проширеном формату.

Владимир Путин је на крају консултација уручио Александру Вучићу државну награду Руске Федерације – Орден Александра Невског – за велики лични допринос развоју мултилатералне сарадње са Русијом.

Владимир Путин је у Београду обишао Храм Светог Саве, положио венце на Споменик ослободиоцима града и Споменик Совјетском војнику.

Владимир Путин и Александар Вучић одржали су 26. априла 2019. састанак „на маргинама” Међународног форума Појас и пут у Пекингу.

У Сочију су 4. децембра 2019. године одржани руско-србски преговори. Шефови држава разговарали су о актуелним питањима билатералне сарадње, регионалним и међународним питањима.

Дана 8. јануара 2020. године, на маргинама церемоније пуштања у рад гасовода Турски ток у Истанбулу, организован је кратак контакт Владимира Путина и Александра Вучића.

У Москви је 23. јуна 2020. године одржан састанак председника Русије Владимира Путина и председника Србије Александра Вучића, који је такође присуствовао свечаности поводом 75. годишњице Победе. У дефилеу на Црвеном тргу учествовала је чета почасне гарде Србије.

Упркос ограничењима везаним за пандемију, политички контакти између земаља су веома интензивни.

Потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов боравио је 15. фебруара 2021. године у радној посети Београду. Током посете одржан је састанак са копредседавајућим Руско-србског међувладиног комитета Ненадом Поповићем. Састанку је присуствовала и премијерка Србије Ана Брнабић.

Јуриј Борисов је 7. октобра боравио у званичној посети Србији. Потпредседник Владе је током посете председавао састанком Руско-србског међувладиног комитета за трговину, економску и научну и техничку сарадњу, а састао се и са председником Србије Александром Вучићем.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров допутовао је 18. јуна 2020. у прву инострану посету Србији након пандемије, где се састао са лидером Србије Александром Вучићем, министром спољних послова Србије и министром унутрашњих послова, као и патријархом србским Иринејем.

Сергеј Лавров је 15. децембра поново боравио у радној посети Србији. Шефа руског Министарства спољних послова примио је председник Србије Александар Вучић.

Сергеј Лавров и Александар Вучић одржали су свечаност паљења Вечног пламена на Гробљу ослободилаца Београда од честице пламена са Гроба Незнаног војника у Александровској башти, коју је из Москве доставило Руско историјско друштво уз асистенцију Министарства одбране Русије.

У оквиру посете, Сергеј Лавров се састао са председником Народне скупштине Србије Ивицом Дачићем, а вођени су преговори са министром спољних послова Николом Селаковићем.

Министар је учествовао и на свечаности поводом завршетка унутрашњег уређења Саборног храма Светог Саве, које је изведено уз помоћ Русије.

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић боравио је 16. априла 2021. године у радној посети Русији.

Шефови спољних послова Русије и Србије одржали су 25. септембра разговор „на маргинама” 76. заседања Генералне скупштине УН.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров посетио је 10. и 11. октобра Београд како би присуствовао јубиларном састанку на високом нивоу Покрета несврстаних. Током посете одржан је састанак са председником Србије Александром Вучићем, а парламентарна сарадња је у току.

Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић допутовао је 31. маја у прву инострану посету Русији. Током посете вођени су преговори са председником Државне думе Руске Федерације Вјачеславом Володином и председницом Савета Федерације Валентином Матвијенком.

Одржани су и састанци са министром спољних послова Русије Сергејем Лавровом и министром одбране Русије Сергејем Шојгуом.

Шеф србског парламента Ивица Дачић говорио је и на пленарној седници Државне думе и на челу српске делегације присуствовао Санктпетербуршком међународном економском форуму.

Русија и Србија активно сарађују у међународној арени. Фокус на чланство у ЕУ, који руководство Србије тумачи као кључни спољнополитички приоритет, у Београду се не види као препрека даљем јачању сарадње са Русијом, координацији приступа актуелним темама на глобалној и европској агенди. Србија се није придружила антируским санкцијама Европске уније и заузима уравнотежен став о дешавањима у Украјини.

Посебна пажња у руско-србском дијалогу посвећена је одржавању мира и стабилности у региону Балкана, укључујући и у контексту проблема миграција, који је у овом или оном облику захватио све државе југоисточне Европе. Решење о Косову је стално на дневном реду билатералних политичких контаката.

Руско-србски међувладин комитет за трговину, економску, научну и техничку сарадњу (ИГЦ) ефикасно функционише. Следећи састанак одржан је у октобру 2021. године у Београду.

Између две земље постоји споразум о слободној трговини, велика већина робе се увози без царина. У октобру 2019. године потписан је Споразум о зони слободне трговине између Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) и Србије.

На динамику руско-српске трговинско-економске сарадње утицале су последице пандемије. У 2020. обим трговине, према руској царинској статистици, износио је 2,1 милијарду долара, што је 17% мање од одговарајућих показатеља из 2019. године.

Највећи део руског извоза чине минерални производи, хемијски производи, прехрамбени производи и пољопривредне сировине, машине, опрема и возила итд. Увоз представљају прехрамбени производи и пољопривредне сировине; производи хемијске индустрије; машине, опрема и возила; текстила и обуће.

У периоду јануар-септембар 2021. трговинска размена између Русије и Србије износила је 1,694 милијарде долара, што је повећање од 19,64 одсто у односу на исти период 2020. Обим руског извоза износио је 884 милиона долара, а увоза око 811 милиона долара.

Енергетика је кључна област сарадње између две земље. Снабдевање Србије руским природним гасом у 2020. због пандемије и топле зиме смањено је на 1,35 милијарди кубних метара, у поређењу са 2,1 милијарду кубних метара у 2019.

Године 2021. пуштен је у рад србски део гасовода који националним системима за пренос гаса повезује Турски ток од границе са Бугарском до границе са Мађарском.

Развојни пројекат АД „Нафтна индустрија Србије“ (АД „НИС“), чији је главни акционар и инвеститор ПЈСЦ „Гаспром њефт“, је стратешке природе. АД НИС је постао локомотива српске привреде и једна од водећих компанија на Балкану. Обим акумулираних инвестиција премашио је три милијарде долара. У Рафинерији нафте НИС у граду Панчеву 18. новембра 2020. године пуштен је у рад најнапреднији комплекс дубоке прераде нафте у југоисточној Европи.

Развија се сарадња у области индустрије и транспорта. Реконструкција и модернизација србских железница добро напредује уз учешће Руских железница на рачун руских извозних кредита у износу од 800 милиона долара и 172,5 милиона евра.

Комапнија Повер машинс изводи обимну реконструкцију ХЕ Џердап-1. Уговор је потписан 2003. године. До данас је пуштено у рад пет од шест хидрауличних агрегата. Као резултат обављеног посла, ресурс сваког обновљеног блока је продужен за 30 година, а капацитет је повећан са 174 на 201 мегават. Пуштање у рад последњег предвиђено је за јесен 2022. године.

У јануару 2019. године, Енергетске машине и Електропривреда Србије потписале су споразум о сарадњи на модернизацији ХЕ Ђердап-2 уз повећање њеног капацитета. Раније су Енергетске машине испуниле уговор о модернизацији управљачких система за свих десет турбина хидроелектране Ђердап-2.

Русија и Србија су 15. маја 2018. године на форуму Атомекспо-2018 потписале документ о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја уз коришћење атомске енергије у мирољубиве сврхе. Документ предлаже начине подршке успостављању и развоју нуклеарне инфраструктуре, нуклеарне медицине и примене радијационих технологија у пољопривреди и индустрији Србије.

Русија и Србија су у јануару 2019. године потписале споразум о сарадњи у области мирољубиве нуклеарне енергије, а у октобру споразум о оснивању Центра за нуклеарну науку, технологију и иновације (ЦНТИ) на територији републике уз учешће Државне корпорације за атомску енергију Росатом.

Развија се сарадња у војно-техничкој сфери. Поред одржавања заједничких војних вежби и донације оклопних возила БРДМ-2 и тенова Т-72 и ловаца МиГ-29 Србима, Београд је потписао уговор о испоруци руских противваздушних система, укључујући ракетни систем ПВО Панцир-С, хеликоптере Ми-35 и Ми-17. Представници Војске Србије годишње учествују на Међународним војним играма у Русији. Министри одбране се састају сваке године на маргинама Московске конференције о међународној безбедности.

Заједничка борба против ширења корона вируса постала је нова и популарна област руско-српске интеракције.

У периоду од априла до маја 2020. године у Србији су радили стручњаци Министарства одбране Русије на помоћи у сузбијању епидемије. Контакти у овој области се спроводе преко специјализованих одељења, укључујући Роспотребнадзор.

Руска вакцина Спутњик В регистрована је у Србији, а испоручене су и серије лека за имунопрофилаксу грађана земље. Постигнути су договори о постављању производње у србским погонима.

Култура традиционално заузима истакнуто место у билатералној интеракцији. Одржава се близак дијалог на линији Руске и Српске православне цркве.

Руска страна је више пута пружала хуманитарну помоћ Србији. У Нишу је 2012. године отворен Руско-србски хуманитарни центар, чија је намена реаговање у ванредним ситуацијама. Током година свог постојања, предузео је низ веома важних операција, рашчишћавајући огромне територије од мина у самој Србији, помажући у отклањању последица пожара и поплава у многим земљама региона, укључујући Македонију, Босну и Херцеговину, Грчку.

Материјал је припремљен на основу информација РИА Новости и отворених извора