Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

14.11.2021. год.

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

После успешних дејстава на јужном крилу совјетско-немачког фронта, припремано је проширење совјетских операција на дунавски базен где је постојала опасност од мина. Наредбом комесара Ратне морнарице априла 1944. године расформирана је Азовска флотила, у чији су састав ушли бродови Дунавске флотиле после њеног расформирања 1941. године, и од ње поново формирана Дунавска флотила - непосредно потчињена Црноморској флоти. За команданта је постављен контраадмирал Горшков.

После садејства флотиле јединицама 46. армије при форсирању Дњестарског лимана, Дунавска флотила се поново нашла на Дунаву извршивши успешно форсирање његовог ушћа.

Немачка флота на Дунаву и Црном мору била је приморана да се повлачи Дунавом. Формирана борбена група Zieb се под борбом са румунским снагама и прогоњена од Дунавске флотиле Црвене армије успела пробити до Прахова, где је, због немогућности пробоја кроз Железна врата, потопљена од властите посаде 6. септембра 1944. године. Дунавска флотила Црвене армије је стигла на тромеђу Јуославије, Румуније и Бугарске.

Дунавска флотила у завршним операцијама за ослобођење Југославије

Двадесет осмог септембра постигнут је споразум о заједничком учешћу Црвене армије и НОВЈ у ослобађању источних крајева Југославије и Београда.

Концентрација јединица 3. украјинског фронта на источној обали реке Тимок завршена је 28. септембра 1944. године, а на левој обали Немци су организовали снажне отпорне тачке Радујевац, Прахово, Неготин, Рготина и Штубик, а то подручје затварао је Дунав и пут ка Београду. Да би се омогућио даљи продор, Дунавска флотила је добила задатак да изврши десант на Радујевац и Прахово, заузме та пристаништа и прекине непријатељу повлачење приобалним путевима. Сви ти задаци су успешно извршени: десантом Радујевац је ослобођен 29. сепремабар 1944. године, док је Прахово на исти начин ослобођено дан аксније.

У времену од 1. до 8. октобра Дунавска флотила је концентрисала своје бродове у Турну Северину, одакле је требало форсирати Железна врата и пробити се у рејон ушћа Мораве. У пробоју кроз Ђердап велику помоћ пружили су југословенски пељари и већ 12. октобра донешена је одлука да Дунавска флотила садејствује снагама које су продирале на правцу ка Смедереву и Београду.

У зору 14. октобра, на ватреним положајима иза Смедеревске аде, концентрисана је бригада оклопних чамаца. На јужној обали тог острва налазила се осматрачница која је омогућила оклопним чамцима да туку Смедерево. У току 14. и 15. октобра оклопни чамци су пружали систематску подршку јединицама 75. корпуса и неутралисали ватрене тачке на обали. Истог дана чамци су неколико пута продрли у пристаниште ради извиђања и при том су отварали ватру.

Петнаестог октобра наређено је Флотили да искрца десант западно од Смедерева и тако пресече приобалну комуникуцију Смедерево-Београд. Оклопни чамци, савлађујући ватру артиљерије и минобацача са обале, пробили су се уз Дунав и у пола ноћи искрцали десант један километар узводно од Смедерева, а потом су тукли ватрене тачке у пристаништу да би одвукли пажњу од десанта који је продирао цестом Смедерево-Гроцка. Смедерево је убрзо ослобођено, а Немци су се повукли и из Гроцке, па је предстојао пробој ка Београду. Пробој је био веома тежак јер су десну обалу држали Немци, а Дунав је био пун мина. Времена за припрему продора било је врло мало.

Петнаестог октобра у 21.10 час испловило је осам оклопних чамаца из рукавца иза Смедеревске аде и пловећи уз леву обалу стигло до рукавца Иваново без борби, где су се маскирали, а дању 17. октобра бродови су заузели ватрене положаје поред острва Ада Хуја. Први задатак био је да се непријатељу пресече саобраћај преко Савског моста ка Земуну, уз истовремену подршку јединицама које дејствују у источном делу града, а да затим изврши искрцавање десанта на Велико ратно острво.

Продор оклопних чамаца ка Великом ратном острву био је отежан, јер је порушени део моста према Панчеву запречио пловни пут. У току 18. и 19. октобра оклопни чамци и батерије систематски су тукли артиљеријском ватром циљеве на које су им указивале јединице копнене војске, држали су под ватром пут Београд-Земун и Велико ратно острво.

Први се испод железничког моста пробио одред оклопних чамаца поручника фрегате Соколова и заузео положаје иза Великог ратног острва. Затим се пробио и други одред. Оба одреда су дејствовала по јединицама које су се повлачиле из Београда према Земуну. Двадесетог октобра Београд је био слободан, а следећа два дана бригада оклопних чамаца пружала је подршку јединицама које су се бориле за Земун.

По старој руској традицији да се јединицама које су се истакле у борбама додељују медаље и почасна имена, због изузетног ангажмана и храбрости у борбама за Београд поједине јединице добиле су назив "Београд" у свом имену. Једна од њих је Први београдски дивизион речних оклопних чамаца.

По завршетку борби за ослобођење Београда, Дунавска флотила подељена је на два дела. Део бродова упутио се према северу и придружио главнини руских снага у Мађарској, а део је остао као подршка партизанима у наставку борби за ослобођење земље. Једна од посебно тешких борби био је десант на Вуковар. База дивизиона била је до лета 1953. у Бечу, а затим је дислоциран у Украјину, у Исмаил, а одатле 1995. године на Крим. Из Севастопоља прешли су на Каспијско језеро.

Дивизион је ушао у састав бригаде за заштиту водног рејона, а у последњој реорганизацији, почасна титула "Београдски" пренета је на виши ранг - на бригаду. Зато сада руска ратна морнарица у Каспијској флотили у свом саставу има 327. београдску бригаду. Дакле, Београдска бригада данас је део Каспијске флотиле која је терористима у Сирији нанела огромне губитке.

После ослобођења Новог Сада, 1. бригада речних бродова и њој оперативно потчињена 83. бригада морнаричке пешадије и шест самоходних оруђа Пратећег одреда концентришу се у рејону Бездана, а 2. бригада речних бродова остала је у рејону Новог Сада.

Десну обалу Дунава држао је непријатељ, од ушћа Драве до Илока, пролаз бродова Дунавом био је немогућ, донешена је одлука да оклопни чамци прођу Тисом и Великим бачким каналом у рејон Бездана. Тај тежак пут савладан је за 10 дана и 27. новембра у Баји је концентрисано 19 оклопних чамаца, јер је претходно совјетска армија извршила овде десант и ослободила десну обалу Дунава.

У исто време извршен је десант на Илок и Опатовац, а затим на Вуковар.

У децембарским дејствима значајан допринос борбама на сремском фронту дала је и Дунавска флотила. Она је својом 2. бригадом речних бродова, под командом капетана фрегате Аржавкина, са 16 оклопних чамаца, 3 монитора и 16 чамаца-миноловаца, подржавала на сремском фронту дејства 68. корпуса и 1. гардијског утврђеног рејона Црвене армије, 3. и 5. бригаду 36. дивизије Главног штаба НОВ и ПО Војводине и 1. бугарску армију. Флоту је подржавао Пратећи обалски артиљеријски одред са 10 артиљеријских оруђа. Другој бригади речних бродова, поред њених формацијских јединица, били су потчињени и један батаљон 83. самосталне бригаде морнаричке пешадије, 508. артиљеријска батерија с четири хаубице 122 мм и чета морнаричке пешадије из Пратећег обалског одреда подршке. Друга бригада речних бродова с потчињеним јединицама претрпела је веома велике губитке. Само у борбама за вуковарски мостобран, имала је 527 војника избачених из строја, док су јој потопљена два оклопна чамца.

Разминирање Драве, Саве и Дунава

Одмах наком ослобођења појединих сектора река прилазило се њиховом чишћењу од мина које је положио непријатељ при повлачењу или су то учнили савезници ради ометања саобраћаја и повлачења немачких снага са Доњег Дунава. Та дејства наставила су се све до 1950. године.

Разминирању Драве приступљено је већ 1945. године. Дунавска флотила извршила је овај задатак у дужини до 19 километара док је наша Прва база Речне ратне флотиле то извршила на дужини од 63 километра. Због постојања сумње да има још мина у Драви, Дунавска флотила је поново извршила разминирање Драве 1947. године до километра 105.

Разминирање Драве је настаљено и 1948. гдоине.

Разминирање Саве почело је 1945. године. Извршила га је Дунавска флотила, у дужини од 283 километра, а на 91 километар извршено је контролно разминиарање, Задаци су завршени 23. августа 1945. године.

Разминирање Дунава извршила је Дунавска флотила, док је контролно разминирање дунавских рукаваца извршила наша Речна ратна флотила.

Гробови морнара Дунавске флотиле у касарни „Александар Берић“

Скоро осам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Дунавске флотиле Црвене армије, капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, „краснофлотилаца”, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком.

Морнари Црвене армије страдали су у операцијама разминирања Дунава.

У Речној флотили забележено је да је последњи контакт са породицама сахрањених бораца остварен је 1960. године, а да је војни аташе из тадашње амбасаде СССР у Београду последњи пут званично положио цвеће 1966. године.

Поводом 23. октобра, Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, представници Изасланства одбране Руске Федерације су у новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ обишли гробове шесторице морнара Црвене армије који су дали своје животе током борби за ослобођење града и чишћења Дунава од заосталих мина.

Представници Изасланства одбране Руске Федерације

Пуковник Владимир Алексејевич Корењенков и потпуковник Гергиј Викторович Клебан положили су цвеће на гробове својих сународника. Венац на гробове „краснофлотилаца” положила је и делегација Министарства одбране Републике Србије коју су чинили капетан бојног брода Андрија Андрић командант Речне флотиле, пуковник Драган Бојић заменик команданта Речне флотиле и капетан бојног брода Венко Механџиски, начелник Штаба. Помен руским морнарима погинулим за слободу Новог Сада служио је војни свештеник Речне флотиле капетан Селимир Вагић.

- Није ово само традиција, то је осећај руско-српске душе. Када је тешко Русији долазила је помоћ из Србије, када је тешко Србији долазила би помоћ из Русије. Тако је било кроз историју, надам се да ће тако бити и у будућности. Оваква заједничка спомен обележја нашим борцима који су у борби заједнички губили животе разлог су више да увек будемо на истој страни. То је веома важно како за ове, тако нарочито и за будуће генерације обе земље. - рекао је пуковник Владимир Алексејевич Корењенков након обиласка спомен собе Речне флотиле и православног храма у кругу касарне.

Припадници Речне флотиле не препуштају забораву погинулe колеге, па се на хумкама готово увек може видети по који букет цвећа. Тако за време обележавања славе храма посвећеног светитељу, деспоту и капетану Шајкaшке флотиле Стефану Штиљановићу, у касарни "Александар Берић" у Новом Саду, литија госте славе одводи до гроба сахрањених Руса, где свештеник одржава опело.

Полагањем венаца и паљењем свећа почаст погинулим припадницима Црвене армије одају и представници „Патриотског фронта“ и удружења „Душа паорска“, као гест вечне захвалности земљи савезници, која је допринела највећим бројем жртава ослобођењу наше земље, као и већег дела Европе од фашизма у Другом светском рату.

У току је израда пројекта за уређење овог спомен-обележја посвећеног погинулим припадницима Дунавске флотиле.

Литература:

Локтионов, Дунавска флотила у великом отаџбинском рату, Војно дело, Београд, 1966.

Радиша Савић, Дејства на пловним рекама у НОР-у, Поморска библиотека „Морнаричког глааника“ свеска 28, Београд 1977.

Бошко Антић, Рат на рекама кроз векове, Поморска библиотека „Морнаричког гласника“, свеска 35, Београд, 1986.

Бошко Антић, Речна ратна флотила Натродноослободилачке војске Југославије, Војноиздавачки новински центар, Београд, 1991.

Бошко Антић, Противмински рат на рекама, Морнарички гласник 2/1978.

Бошко Антић/ Драган Спаосјевић, Речна фчотила 1915-2015, Медија центар „Одбрана“, Београд, 2017.

Извор
Танјуг
/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Федералне оптужбе против Трампа одбачене

Будући председник САД раније је био оптужен за субверзију избора 2020. године и неправилно руковање поверљивим документима.

Британија и Француска разматрају слање трупа у Украјину – „Ле Монд“

Идеја о директном учешћу Запада у сукобу наводно је поново на разматрању, према писању француског листа.

Нуклеарни потенцијал Русије је „застрашујући“ – Меркел

„Све што је могуће“ мора се учинити како би се спречила употреба нуклеарног оружја, изјавила је бивша немачка канцеларка.

РТ: Кустурица захваљује РТ-у што му је отворио очи о Америци

РТ приказује другу страну САД, скривену од стране Вашингтона и Холивуда, изјавио је познати редитељ

Патријарх Кирил одликовао Кустурицу, а честитао му и Лукашенко. Фестивал се данас завршава

Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном србском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.