Дан примирја у Првом светском рату
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша 11. новембра 1918. године у 11.00 сати потписано је примирје у Првом светском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.
Дан примирја у Србији је државни празник, а свечано и на највишем нивоу се обележава и у земљама победницама, попут Велике Британије, Француске, Италије, Русије, САД, Новог Зеланда и Белгије.
Србија се са поносом и пијететом сећа на стотине хиљада цивила и ратника, невино и јуначки пострадалих у борбама за одбрану и ослобођење домовине током четири ратне године – од 1914. до 1918.
Државна церемонија полагања венаца поводом обележавања 103. годишњице потписивања примирја, коју организује Одбор Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова са Амбасадом Србије у Северној Македонији, биће одржана на Србском војничком гробљу у Битољу.
Церемонију ће предводити државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор.
У Београду ће Дан примирја бити обележен полагањем венаца на Спомен-костурницу бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу.
Дан Примирја ће у србској престоници бити обележен и изложбом "Дани рамонди, васкрсавајућих драгуља Балканског полуострва" која ће у 12 сати бити отворена у Ботаничкој башти "Јевремовац".
На изложби, која ће бити отворена до 15. новембра посетиоци ће моћи да се упознају са биологијом, екологијом и физиологијом Наталијине рамонде и српске рамонде, које ће бити и изложене.
Награда "Мајка Србија" Ђорђу Михаиловићу
Планирано је да чувар србског војничког гробља из Првог светског рата, Зејтинлика у Солуну, Ђорђе Михаиловић прими награду "Мајка Србија" за изузетан допринос у области односа матичне државе и дијаспоре.
Награду ће Михаиловићу у Конзулату у Солуну уручити министар спољних послова Никола Селаковић.
Увертира за обележавање празника било је почасно испаљивање десет плотуна са Савске терасе на Калемегдану.
У Србији је овај дан први пут званично обележен 2012. године.
Симболика Наталијине рамонде
Као главни мотив за амблем празника користи се цвет Наталијина рамонда, угрожена врста која расте на истоку Србије и на планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана, а на којој је србска војска под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе против Бугара како би створила услове за пробој Солунског фронта.
У амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета.
Извор: РТС
- Извор
- Танјуг
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Идеја о директном учешћу Запада у сукобу наводно је поново на разматрању, према писању француског листа.
„Све што је могуће“ мора се учинити како би се спречила употреба нуклеарног оружја, изјавила је бивша немачка канцеларка.
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном србском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
Остале новости из рубрике »