„Кол и Мехаи су разговарали о питањима регионалне безбедности, вежбама и учешћу у међународним операцијама“, рекао је Семелрот.
Москва, са своје стране, сматра озбиљним проблемом кораке које подржава Запад за стварање "војске Косова".
„Оваквим идејама треба поставити чврсту баријеру, а неприхватљивим изјавама по овом питању треба дати јасну квалификацију“, нагласио је Василиј Небензја, стални представник Руске Федерације при УН, на састанку Савета безбедности Уједињених нација.
Он сматра и да изостанак реакције западних земаља, повлађивање акцијама Приштине, доводи до отвореног сукоба Приштине и Београда.
Истовремено, председник Србије Александар Вучић оптужио је Запад да непризнато Косово користи као транзитну тачку за глобалну трговину дрогом.
„Кршите резолуцију 1244, срам вас било, вас свих са Запада? Отворено ме лажу, лажу све нас. Мисле да смо дебили и да могу да нам продају ту причу о борби против корупције и криминала. Њих не занима ни корупција ни криминал, јер је за њих Косово Мека и Медина за трговину дрогом широм Европе и света. Једино што их интересује јесте да Србија нема приступ Косову и да буде слабија“, нагласио је он у етеру ТВ канала "Прва".
„Налет србофобије“
Вреди напоменути да је нови талас напетости на Косову почео 20. септембра. Од тог времена Приштина поставља препреке за кретање транспорта између северних региона побуњеног региона, насељеног углавном Србима и централног дела Србије. Према речима портпарола Министарства спољних послова Русије Марије Захарове, ситуација је изазвана „неодговорним поступцима власти косовских Албанаца“.
„Тамо је концентрација полицијских снага, специјалаца, оклопних возила и тешког наоружања. Цивили су изложени насиљу, од којих су неки жртве. Неколико људи је хоспитализовано", нагласила је Захарова.
Према њеним речима, догађаји се развијају по сценарију „од лошег ка горем” и, заправо, значе још један талас „истискивања Срба са региона”.
Истовремено, она је скренула пажњу на недостатак реакције Брисела и Вашингтона у тренутној ситуацији. Она је такође позвала НАТО и ЕУ „да изврше снажан притисак на администрацију у Приштини да је примора да повуче снаге са севера Косова и спречи да ситуација зарони у отворени сукоб”.
Поступци косовске полиције 13. октобра додатно су заоштрили ситуацију на Косову и Метохији - снаге безбедности непризнате републике извеле су специјалну операцију у северном делу града Косовске Митровице насељеном већински србским становништвом и провалиле у већи број малопродајних објеката ради провере "језика" документације. Више стотина Срба изашло је на улице, почело да се окупља на месту инцидента, блокира саобраћај камионима и ватрогасним возилима. Као резултат тога, полиција је употребила сузавац и шок бомбе.
Приштинске снаге извеле су сличну акцију у месту Звечан, где је полиција отворила ватру на Србе. Према подацима Београда, на десетине људи је повређено у акцијама полиције.
Касније тог дана, српске власти су оптужиле Приштину за провокације на северу Косова и жељу да окупирају ове територије насељене Србима.
Сутрадан је Министарство спољних послова Русије коментарисало инциденте. Како је приметила Марија Захарова, „косовске специјалне снаге, опремљене тешким наоружањем и оклопним возилима, поново су извршиле инвазију на подручја насељена Србима на северу Косова“.
„Дакле, имамо посла са демонстративном неспремношћу Приштине да одустане од својих агресивних планова за чишћење региона од неалбанског становништва стварајући им неподношљиве услове за живот“, рекла је Захарова.
Према речима Захарове, ова линија Приштине и нејасна реакција њених спољних „покровитеља” неизбежно „провоцира клизање у отворену конфронтацију”.
„Најоштрије осуђујемо лудорије лидера косовских Албанаца, који осећају некажњивост и користе сваки изговор да изазову навалу србофобије у локалном друштву уочи општинских избора 17. октобра и да обезбеде превласт ултранационалистичких снага на овом таласу“, рекла је Захарова.
Она је такође навела да Русија захтева да међународне снаге за Косово предвођене НАТО-ом испуне свој мандат и „умире необуздане радикале косовских Албанаца“.
„Под јармом САД и Запада“
Међутим, како подсећају стручњаци, САД и друге земље Северноатлантске алијансе су историјски биле главни спонзори и покровитељи пројекта независног Косова, па се стога неће мешати у акције Приштине против Срба.
„Из тог разлога, Вашингтон наставља да сарађује са косовским властима на одбрамбеној линији, разговарајући о јачању способности `Косовских безбедносних снага`. Јасно је да се побуњени регион не може потпуно отргнути од Србије без директног учешћа западних земаља, без агресије и рата. Стога иницијативе за јачање борбене готовости Косова подржавају САД и земље НАТО-а“, рекао је у интервјуу за РТ Георгиј Енгелхард, истраживач Института за славистику Руске академије наука.
Он је скренуо пажњу и на чињеницу да је у Пентагону разговарано са косовским властима само неколико дана након провокација непризнате републике на северу Косова, које нису осудиле ни САД ни друге земље Северноатлантске алијансе, укључујући државе ЕУ.
„Поступци косовског руководства нису наишли на никакву осуду Запада, јер су спроведени у оквиру политике постепеног ширења контроле Приштине на север Косова, на његов србски део. Овај приступ прећутно подржавају западне земље“, каже Енгелхард.
Павел Кандел, водећи истраживач Института Европе Руске академије наука, рекао је да Косово, осећајући подршку САД и држава ЕУ, делује слободније, не осврћући се на реакцију другог дела међународне заједнице. Истовремено, аналитичар је догађаје од 13. октобра назвао „изборним спектаклом пред изборе“.
Истовремено, напоменуо је да је и сам Курти веома тежак саговорник не само за Србију, већ и за САД и ЕУ.
„Он је особа са којом се веома тешко договорити. Због тога се Вашингтон и Брисел тиме баве, могло би се рећи, пажљиво. Запад треба да некако легитимише операцију одвајања Косова од Србије, због чега САД и низ других земаља настављају да инсистирају на независности Косова и улажу у одбрамбену способност Косова“, рекао је Кандел.
Како предвиђа Енгелхард , Вашингтон и западне земље у садашњим условима могу само да појачају притисак на Београд.
„САД и западне земље желе да Србија пристане на признање независности Косова. Истовремено, заједничка линија америчке стране и Брисела, усмерена на подршку косовском руководству и војсци непризнате републике, остаће на месту и можда ће се чак и интензивније спроводити“, рекао је експерт.
Међутим, мало је вероватно да ће Србија подлећи овом притиску, јер је огромна већина њених грађана изразито негативна према признању независности Косова, рекао је Кандел.
„Упркос чињеници да ће САД и Запад у целини наставити да подржавају Косово и покушавају да извуку сагласност од Вучића да призна независност покрајине, српске власти на то неће пристати. Већина Срба оштро се противи таквом расплету догађаја. Сличан став заузима и Србска православна црква, најутицајнија институција у земљи, која ужива највеће поверење грађана. С обзиром на ове околности, Вучић неће бити спреман да се преда под јарам САД-а и Запада“, закључио је аналитичар.
Извор: РТ