Пет најзначајнијих руских владарки

Током два последња века земљом су владали искључиво мушкарци. Међутим, није одувек било тако. Русија памти славне и бурне дане са женама на власти, пише Russia beyond.

1. Кнегиња Олга

Кнегиња Олга из 10. века најпознатија је по легенди о томе како се осветила за смрт свог мужа Игора. Према најстаријим руским летописима, кнез Игор Кијевски био је унук Рјурика, Варјага кога су словенска племена позвала да влада њима и уреди њихову земљу. Игор је, као и његов деда, сакупљао данак од пламена. Али једно од племена, Древљани, озлојађени због високих пореза, напали су и убили кнеза.

 

Святая великая княгиня Ольга, 1901 / Николай Бруни, Русский музей / Public Domain

И сама припадница варјашког народа, Олга је преузела власт уместо свог малолетног сина. Она није била страшљива жена. Најпре је убила изасланике Древљана који су се усудили да је питају да се уда за њиховог кнеза. Затим је спалила њихова села.

Истовремено Олга је била прва руска владарка која је крштена као хришћанка, чак пре него што је руски народ масовно примио нову веру (у време њеног унука Владимира). У 13. веку проглашена је за светитељку и отада се поштује као хришћанска, а касније православна радноапостолна светица.

2. Јелена Глинска

Још једна моћна регенткиња у Русији била је мајка будућег цара Ивана Грозног. Потицала је из литванске аристократске породице са коренима из доба монголских владара. Њени мушки рођаци били су моћници блиски њеном мужу, великом кнезу Василију III. Она је после његове смрти фактички извела државни удар, спречавајући своје сопствене рођаке да дођу на власт (тако што их је затворила у тамницу).

 

Елена Глинская. Реконструкция по черепу, С. Никитин / Sergey Nikitin (CC BY-SA 3.0)

Наводно је отрована после само пет година владавине, али је пре тога успела да уради неколико значајних ствари. Једна од њих је монетарна реформа 1535. године која је увела јединствену валуту у целој руској земљи (која је тек кратко пре тога уједињена после много година феудалне распарчаности). Такође је окончала дугогодишњи рат између Русије и литванског и пољског владара Жигмунда Пољског. Коначно, саградила је зидине Китај-града, важно московско утврђење.

3. Софија Алексејевна

Упркос чињеници да је њен отац, цар Алексеј Михаилович, имао много деце, укључујући и друге ћерке, Софија је била једина девојчица која је добила квалитетно образовање, научила неколико језика и прочитала доста црквених књига. Била је изузетно паметна и такође веома јака личност која је успела да се умеша у „игру престола“ у Русији 17. века. После очеве смрти и смрти њеног старијег брата Фјодора Алексејевича, различите струје у царству сукобиле су се око питања ко ће наследити престо. Њену двојицу млађе браће, Ивана и Петра, родиле су различите Алексејеве жене. Иван је био болестан и неспособан да самостално влада, док је Петар био превише млад и неожењен. Као компромисно решење, обојица су крунисана за цареве, док је Софија била регенткиња.

 

Софья Алексеевна, Неизвестный русский художник, Эрмитаж/ Public Domain

Током њене владавине, Русија је окончала рат са Пољском, започела прве званичне преговоре са Кином у којима је поставила границу, и прикључила се Светој лиги против Османског царства.

1689. године Петар је напунио 17 година, оженио се, сакупио своју „дечачку“ армију и извео пуч у којем је преузео власт. Званично је Иван и даље био један од царева, али је заправо био сувише слаб и умро је неколико година касније.

Софија је завршила у манастиру где је живела до смрти.

4. Јелисавета I Петровна

Ћерка Петра Великог била је изузетно лепа и њен отац је планирао да је уда за краља Француске Луја XV. У младости није гајила владарске амбиције и водила је прилично лагодан и површан живот. Међутим, борба за престо се настављала. Праунук брата Петра Великог, дечак Иван VI је крунисан за цара, док је уместо њега као регент владао курландски војвода. Двор и племство су били незадовољни, а истовремено Јелисавета је била врло популарна у народу. Уз подршку дворана и царске гарде она је извела државни преврат као некад њен отац. Преузела је власт и заробила младог цара и његове регенте.

 

Императрица Елизавета Петровна, Иван Вешняков, 1743 / Государственная Третьяковкая галерея/ Public Domain

Била је врло прозападно одгајана и тежила је просвећеном апсолутизму. Чак је укинула смртну казну. Међутим, за време њене владавине обликовано је руско кметство, а телесне казне су биле уобичајене.

Током двадесетогодишње владавине Јелисавета је Русију претворила у изузетно културну земљу. Започела је у Русији епоху просветитељства, основала царско позориште, Московски универзитет и Академију уметности у Санкт Петербургу. Волела је барокни стил и донела га у Русију, где су га звали Јелисаветин барок. Уз помоћ италијанског архитекте Бартоломеа Растрелија подигла је неколико раскошних двораца, укључујући Зимски дворац и Катаринин дворац у Царском селу.

5. Катарина Велика

Била је немачка принцеза рођена под именом Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст, али је постала руска царица и једaн од најзначајнијих руских владара. Земљом је владала преко 30 година.

 

Портрет Екатерины II, Ф. С. Рокотов, 1763 / Государственная Третьяковкая галерея/ Public Domain

Удала се за руског престолонаследника, будућег цара Петра III, али њихови односи су били компликовали, а Петар је био слаба личност. Катарина је извела државни преврат против мужа који је касније преминуо под сумњивим околностима. Катарина је после његове смрти наследила престо.

Наставила је да влада у духу просвећеног апсолутизма који је увела Јелисавета и начинила је велики број значајних реформи у унутрашњој политици. Увела је комисију за систематизацију закона, реорганизовала административну управу у Русији, подржавала занате и племство ослободила телесног кажњавања. Међутим, неки историчари верују да су управо Катарина и њени бројни миљеници у Русију увели масовну корупцију.

Катарина је била невероватно интелигентна особа. Подржавала је образовање, основала прву школу за девојке у земљи. Царица је такође била покровитељ уметности, огромна колекција слика поставила је основу музеју Ермитаж који је основала, као и прву јавну библиотеку и земљи. Много је читала и дописивала се са најпросвећенијим људима на Западу, укључујући француског филозофа Волтера.

Истовремено била је апсолутистичка владарка, који није штедела ни људе ни новац како би постигла своје циљеве. Један од њих било је ширење и јачање царства.

Александра Гузева, Russia beyond