Пет затворених градова које Русија крије од туђих очију

Затворени градови су део совјетског наслеђа Русије. СССР се надметао са САД у војној сили, због чега се у овој комунистичкој земљи појавило мноштво затворених градова где су вршена истраживања и где су се под печатом државне тајне развијале технологије и ново наоружање, пише Russia beyond.

Ти градови нису били уцртани на географским картама. Они су скривани како од страних, тако и од совјетских грађана. Њихови житељи су радили у тајним фабрикама и погонима. Без специјалне дозволе нико од њих није могао изаћи из затвоеног града нити ући у њега. Заузврат су власти тим људима обезбеђивале станове, гарантовани посао, бољи квалитет намирница и бољу здравствену заштиту.

Чак и данас, скоро 30 година после распада Совјетског Савеза, Русија није укинула статус тајности појединим градовима у оквиру својих граница. Овде наводимо детаљнији опис пет затворених градова о којима се понешто зна.

1. Нориљск 

Стамбене зграде у Нориљску. Температура се спустила на -42 степена Целзијуса, 10. јануар 2018.

Марија Никитич/Sputnik

Вечно смрзнуто тло (пермафрост), екстремно ниске температуре и непрекидна тама у дугим поларним ноћима уобичајене су појаве за житеље овог рударског града изнад Поларног круга.

Нориљск је данас центар индустријског рударства у Русији. Основан је током 1920-их када је совјетска власт одлучила да истражује и експлоатише богате минералне ресурсе овог региона. Затвореници Гулага су били приморани да граде рударско-металуршки комбинат у Нориљску. Многи од њих нису преживели сурову климу и тешке услове рада.

И поред стратешког значаја Нориљск није био затворени град све до 2011, када су руске власти одлучиле да му доделе такав статус. У званичном саопштењу је наведено да је нови статус града усмерен на побољшање стамбених услова његових житеља јер ће они имати право на додатне социјалне попусте и олакшице које важе само за житеље затворених градова.

Са друге стране, ступањем новог статуса на снагу ограничен је приступ странаца овој „антиутопији“ на вечно смрзнутом сибирском тлу. Да би странац данас ушао у један од најзагађенијих градова на Земљи, он мора најпре да поднесе молбу за издавање дозволе, чак и ако је новинар, и нема никакве гаранције да ће му та молба бити прихваћена.

2. Железногорск 

Једна од најбоље чуваних државних тајни у бившем СССР-у, данас акционарско друштво „Информациони сателитски системи ’Академик Решетњов’“.

Татјана Буљонкова/flickr.com

Првобитно познат као Краснојарск 26, овај град је основан 1950. са циљем да се ту производи плутонијум за израду нуклеарног оружја. Поред тога, у граду се истражују и развијају космички системи, између осталог чувени програм ГЛОНАСС, руска алтернатива америчком GPS.

Поједини извори кажу да у граду постоје нуклеарна постројења слична ономе што се може видети у филмовима, и да су она направљена у планинским пећинама око овог подручја, и то тако да издрже нуклеарни напад.

Према једној локалној легенди, страним специјалним службама никада није пошло за руком да убаце свог човека у ову зону, али је зато обичан житељ овога града једном приликом украо плутонијум из тајне фабрике и чувао га у свом стану у обичној стакленој тегли. Када је најзад откривен рекао је да му је једина намера била да отрује своју досадну ташту.

3. Знаменск (Капустин Јар) 

 

PRO REALIZM/youtube.com

Овај град је затворен из једноставног разлога: то је главно насеље у околини Капустиног Јара, руског космодрома у Астрахањској области.

Крајем 1940-их је ту саграђен полигон за тестирање совјетских балистичких ракета. Он је 1962. преуређен у космодром за лансирање мањих истраживачких сателита.

Државна тајна и војна тестирања стварају атмосферу у којој су настале и бујно цветају гласине да се на овом подручју појављују НЛО. Поједини тврде да се НЛО срушио у овом граду током 1950-их, па пореде Знаменск и оближњи Капустин Јар са чувеним контроверзним инцидентом у граду Розвелу у Новом Мексику.

У првим годинама космичке трке између САД и СССР-а било је непотврђених претпоставки како је Совјетски Савез покушао да пошаље људе у космос пре Јурија Гагарина, а Знаменск је навођен као могуће место где су изведена та тајна лансирања.

После распада Совјетског Савеза ово место више није служило сврси, а поново је прорадило 1999. године када су руске трупе пребачене у Капустин Јар.

4. Саров 

Ближа пустињица: река Саровка, између десне обале и Бесарабенкове улице, Саров, Нижегородска област.

Јекатерина Сисјајева (CC BY-SA 4.0)

Саров је у Царској Русији био познат као светиња јер се ту налази древни манастир подигнут близу реке Саровке. По њој је и град добио име. Локална легенда каже да су монаси саградили подземни град где су силазили да се у самоћи моле Богу као отшелници.

После Бољшевичке револуције 1917. ова светиња је затворена, да би неколико година касније место било претворено у једну од најбоље чуваних и стратешки најважнијих локација у читавом Совјетском Савезу. Управо ту је совјетски нуклеарни физичар Игор Курчатов пројектовао прву совјетску атомску бомбу познату под називом РДС-1 или „производ 501“.

Тада је Саров ишчезао са свих географских карата. Никоме није било дозвољено да уђе у град нити да изађе из њега без специјалне дозволе, а њу, опет, није могао добити нико осим учесника тајног пројекта.

Данас је Саров још увек затворен град јер у њему и даље ради научноистраживачки институт који је основан ради првих совјетских експеримената са атомским оружјем. Па ипак, заинтересовани људи „са стране“ имају шансу да се „провуку“ кроз строги режим безбедности у оквиру поклоничког путовања. Али и у том случају ће на уласку свакако морати да оставе пасоше, телефоне и фотоапарате.

5. Североморск 

Русија, Североморск. Ракетна крстарица „Маршал Устинов“ за време прославе Дана Ратне морнарице Русије.

Лав Федосејев/TASS

Овај град изнад Поларног круга је база Северне флоте Ратне морнарице РФ и третира се као стратешки истурени одбрамбени положај Русије.

Војнопоморска база је овде функционисала од првих дана постојања Совјетског Савеза, али је Североморск добио статус затвореног града тек 1996, само неколико година пре распада Совјетског Савеза.

Када је 2017. године чувени руски носач авиона „Адмирал Кузњецов“ кренуо пут Сирије да тамо учествује у руској војној кампањи, он је испловио управо из Североморска.

Што се самога града тиче, у њему има много музеја посвећених историји руске флоте. Клима је овде сурова: влажност ваздуха је висока, а поларна ноћ траје непрекидно од почетка децембра до средине јануара. Странцима, међутим, није дозвољено да дођу у овај град и осете чари поларне ноћи.

Nиколај Шевченко, Russia beyond